Učitelj

54

то „променљиви изрази вазда променљивих погодаба јавног живота.“ (Стр. 258).

„По природи своје радозналости, млади ће човек прелазити с рада на рад, а то ће допуњавати његово образовање... да су му радионице свуда отворене... фабрике, лабораторије, хербарије, хемиски и физички кабинети. Фабрички производи покриваће трошак оваквих школа... Из овакве школе изаћиће наш нараштај телом пи духом свеж... с пуним полетом снаге за даље развиће... интелектуално, апстрактно. И тек сад треба да отпочне усмени наук.“ (Отр. 261 и 262).

" Расправљајући о памћењу, писац налази да се најбоље памти оно што је постало сопственим радом, огледима, искуством, погрешкама. Ништа дубље, вели Дистервег, не улази у душу него продукти сопственог рада. А. поред тога је још потребна и свеж: радозналост. „Од очувања радозналости долази п интензивао памћење и сећање.“ (Стр. 270).

Писац налази да су погрешке неопходне у васпитању. Само грешењем при опитима, огледима, тече се искуство, наука и мудрост. Неби грешили кад би били савршени; али онда ни васпи“ тање неби било потребно. Тек опда, кад све погрешке исцрпимо, погађамо пут к ономе што ваља и што јесте. И сада тек потпуно разумемо ствар, сад је тек памтимо, „у погрешкама се садржи систем васпитања природним последицама.“ (Стр. 2712 п 273). И мало даље: „Погрешке су предуслови памћења и сећања.“ (Стр. 274).

У последњем чланку писац још ово каже о школовању: „О техничким радом. текла су се и техничка знања с односним теоријама... Сад долази оно што је чисто апстрактивне природе то свима предметима. На реду је и филозофија.“ (Стр. 274).

Као што и читаоци виде, писац место данашње школе, где се омладини казује знање, држе предавања, тражи школу рада —- за дете п дечака, па тек кад се васпитаник довољно развије и телесно и умно, да почне и учење систематско, помоћу предавања. Јер „на врху је ум. Његова је сврха знање, искуство, мудрост. Ум је главно, сврха је споредно... Моћ мишљења и идеалиста, разум и мудрост важнији су но знање и морал... Мудрост зида свет, а знање је мртва цигља, градиво. Непмар је пречи од грађе.“ (СОтр. 290—292). Писац хоће да задатак школе буде једино: природни развитак и снажење духа и тела. Пут је: рад п задо-