Učitelj

изазивају ред читавих, конкретних потреба. Ну овим контрешним потребама и огледа се сва дубина разлике социјалисти-

чког Посматрања од несоцијалистичког. На први поглед то би се показало врло блиско до њега по тим или другим појединим питањима.

Поменути горе чланак В. П: Вахтерова (једног од уредника „Просвете“ — другим се јавља В. Д. Соколов), живо и интересно написан, објашњава чиме треба нова школа да се одликује од старе. Ево редом неке од његових мисли: „Стара је школа дре-

спирала децу ради споредних циљева — нова ће школа бити дуна обезбеђивати код истих физички, умно и морално развиће.“ „Стара је школа спремала слуге, — нова је школа дужна спре-

мати слободне људе, пуноправне грађане.“ Стара се школа удешавала према интересима групе такозв. заповедничких класа, ми ћемо се саображавати са природом деце ит. д. Казујући даље на потребу развића у деце природној љубопитљпвости, критицизму, саморадњи, стварању и т. д. писац вели, што, да би се постигли ови циљеви, „потребно ће бити, наћи таку комбинацију у управљању школа, да би заједно са учитељима у школској установи участвовали и родитељи, и интелигентно друштво, и споредни почетак и одрасли ученици. У школском програму потребно је увести у нефанцифираном виду јестаственицу и друштв. поуке: „цео непотребан шљам министарског програма“, потребно је избацити и др. Методи предавања тако исто морају се из оспова изменити, особито је важно очигледно обучавање.

Цео чланак В. Н. Вахтерова прожет је дубоком вером у велику улогу просвећивања. Нама се чини још, да писац у неколико преувеличава ову улогу. Помињући о добивеним писмима од многих својих пошиљаоца пуних горчине и очајања поводом мрачних догађаја нашег времена, г. В. каже: „и ја разумем ово пребацивање и одговарам мојим пошиљаоцима, што, из овог безизлизног мрака свањива, правда, и излазе зраке светлости — то је упоран посао над истипеким просвећивањем народних гомила. Вреди само претпоставити што наша страна у садашњем времену располагала би неколиким милионима просвећених сељака и раденика јасно познавајући свој савремени положај, и тада би псчезла сва страховања за нашу ближу будућност, остала би бесмислена самовоља, сплеткарење и макијавелизам бпрократије. Мучно

8 Цит. брошура, стр; “. курзив наш.