Učitelj

је се у овоме сложити са г. В.; сви ми знамо, што, на жалост, самовоља препредењаштво идр. имају места у странама са, куд и камо више просвећеним насељем него код нас. Недостатак наше просвећености, разуме се, јавља се већом укоченошћу, у делу нашег ослобођивачког кретања, но центар тежишта ипак мучно да јеу овој околности, и отимање слободе код наших савремених услова, морало је претходити гаишрокоме просвећивању гомила, тако да без слободе бесмислена је п правилна поставка народног образовања о чему врло убедљиво говори и сам писац.

Од осталих чланака, налазећих се у бр. 1. „Просвете“, да забележимо чланак г. Сиромјатникова: „Народни универзитет у Москви“, у коме се наводе докази о резултатима анкете међу слушаоцима народног универзитета. Чланак овај још није довршен.

Није изостао интереса и чл. г-ђе Цихинске: „Друштвени почетак у делу ширења просвећеност у Пољској, у којој се главним начином описује рад „Друштва пољске кулмпуре“, слична нашој „Лиги образовања“ пи „наклоњеног помагати подизању духовног развића и културе пољске“, при чему се партијска тенденција савршено искључује. Рад друштва распростиресе и на цело Пољско Царство, главна пак управа. налази се у Варшави.

У закључку г-ђа Ц. обраћа се „Лиги образовања с молбом“, чинећи нам се унеколико чудновата: писац предлаже, да би лига · обратила већу пажњу на моралну страну живота свога народа, и тврди, као да су покретачи савременог друштва друштвено-економска и политичко-правна питања „антагонистична“ потребама етичким. Ако жеља г-ђе Ц. не буде испуњена, то, по њеном мишљењу Лига Образовања, бациће свој завичај у пожар разузданости и изумирању.“ Мучно да се Лига јавља таким средиштем, од кога би могли зависити таки резултати ради наше домовине.

Г. Зеленко описује „американске сетлементе“, т. ј. културна села за децу. Тај исти писац и г. Шацки цртају свој покушај уредити таки исти „сетлемент“ у Москви (нешто налик на дечији клуб са наставним и васпитним циљевима).

Г-ђа Анчевска описује: „школеки празник у харковској недељној школи.“ Сматрамо за потребно прибележити неправедан приговор г ђе А. односно руске интелигенције, као да је недовољно енергична према делу народног просвећивања од дана ослобођења сељака.

Ако ли ми у закључку нашег прегледа на чланак удешен у бр. 1. „Просвете“, покажемо на кратка свођења о раду москов-