Učitelj

203

пен у моралном развитку друштва, а то је: постепено одушевљавање друштва, што је могућно веће оплемењавање и усрећавање човечанског рода.

Да овај највиши васпитни циљ садржи ред подређених циљева који у својој систематичној вези омогућавају његово остварење, лако можемо видети. Код оштрог јединства унутрашњег живота образовање воље захтева образовање осећања и мишљења. Душевно образовање због сталног утицаја између тела и духа није могућно без телесне неге. А пошто човек постоји у природи и живогу, где налази услове, средства и потребе своме мишљењу и раду, то се само по себи разуме, да је извесна припрема васпитаника за његов рад у реалном практичном животу битна претпоставка за решење етичко-религиозног задатка у животу. У раду за образовањем морално-религиозног характера мора се образовати тело и душа, а свака душевна диспозиција према својој вредности и своме стецифизичком значају за образовање характера. На овај је начин са сигурношћу зајемчено хармонично образовање читава човека, а тим се постиже да је укупно образовање човечје прожето етичкорелигиозним духом. |

Етика нам је била вођа при постављању највишег васпитног принципа, али нам она не може дати ниједно објашњење о питањима која се односе на остварење тога принципа. Да ли су и како етички захтеви постижни, које услове треба испунити, које тешкоће савладати, која средства применили, о томе нас учи психологија. Принципи ове науке служе нам као сигурне тачке за оријентисање у погледу на тачност и целисходност васпитних средстава. _ (наставиће се).

Наука 0 човјеку са најчне И педагошке стране Рт. рћ!. Паја Р. Радосављевић — Њујорк.

— Посвећено г. Др. Јовану Цвијићу, проф. у Српском Универзитету —

Узмимо само један примјер нашљеђа, на прилику нашљеђе анемије или слабокрвности. То је проматрао један Инглез на некој инглеској породици. Ова тема најлакше ће нам представити то пашљедство: