Učitelj
393:
Књига је ова за сваку похвалу. Немачки часописи такође су се изразили најповољније о њој.
ћу Ргецав Ка. Коготја!-КЕтгћећитуј дез Решвзећеп УојКез. (Колонијално васпитање немачкога народа). Већи. А. Рриког 1904 Род.
Писац овога дела одликовао се и ранијим својим списима, као што су му „виши задаци младога официра“; „духовни утицај и рад у војсци“, и т. Д. који су изашли било посебно било у појединим часописима немачким.
У овоме делу пак „Колонијално васпитање“ говори писац такође о задацима, које увек мора имати један официр пред собом, не као војник, који само уме, да врши команду, већ као човек коме је задатак, да буде васпитач народни, а особито у крајевима колонија, где су уплетени интереси Немачке Нације. Он износи у овој књизи и узроке, који могу да сруше углед немачки у колонијама, као и начин на који би требало радити и у тамошњем народу.
Ми Срби немамо истина колонија, али имамо неослобођену Србију у најширем смислу ове речи, те би ова књига добро дошла за све оне, који мисле да утичу на људе, који се налазе у другим приликама живота, него ли онај, који утиче на њих. И ова је књига приказана у немачким часописима и најтоплије препоручена, а нарочито за учитеље продужних школа.
Јена.
П. Чубровић,
Г) РУСКИХ
Свободнов воспитанје и образованје. Уређује Горбунов — Посадов. свеска 6. Написао К. Н. Венцел, Борба за слободну школу. Москва, 1907. г. Стр. 291. Ц. 85 (2,55 дин.) копјејака.
И ово је једна од оних књига, чиј је циљ да агитују за идеју слободне наставе и васпитања. Та агитација има двојаку корист: уноси доста интересантности у сверу васпитања, и, немилосрдно износи и жигоше погрешке у васпитању. У овој шестој свесци „Борба за слободну наставу ц васпитање“ износи се нешто о историји постанка и развитка новог правца у области наставе и васпитања, а нешто о принципијелној заштити путем непосредних доказа и позивања на педагошке аукторитете. У првом делу ове књиге описује се почетак и рад комисије за оснивање домаћим икола, која је, ради остварења циља, ступила у преписку са многим аукторитетима светским. Један део дописника изјаснио се да се пот-