Učitelj

339

и Црквених Послова према своме нахођењу. О томе му подноси свој предлог школски одбор.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.

Основне школе у Босни и Херцеговини. — У најновијој свесци „Школског Вјесника“ изашао је званични статистички извештај о стању основних школа у Босни и Херцеговини на крају школске 1905—1906 године. Те школске године било је у Босни и Херцеговини 337 основних школа. Од њих је било 253 народне, 103 конфесионалне, а 10 су приватне. Од 103 конфесионалне школе 70 је православних, 31 католичка, ! протестантска и 1 јеврејска. Те је школске године отворено 15 нових школа, а ! је напуштена. По вероисповеди било је 4.902 мухамеданске, 13.597 православне и 13.341 католичке, јеврејске 1340, а деце осталих вера 518.

Аналфабетски курсеви. — Можда нигде у Европи није распрострањенији аналфабетизам него што је у Босни и Херцеговини. У окупираним земљама 909 не зна писати ни читати. Културе траже не само деца, него и одрасли људи који желе накнадити што су у данима своје младости пропустили. Овоме је злу лако наћи лека. Кључ је у речима: шреба подизали школе. Али Земаљска Влада која не престаје уздизати своју „културтрегерску“ политику мало показује воље и смисла за једну културну мисију у Босни и Херцеговини. У окупираним земљама, она ради тако да се резултати њене просвете не смеју упоредити с резултатима просвете у Бугарској која се ослободила турског ига у исто оно доба када је аустриска војска посела на основу мандата Великих Сила Босну и Херцеговину. По статистици једног чешког листа, Земаљска Влада више троши на жандармске касарне и жандарме, него на школе и учитеље. На простору од 52 хиљаде квадратних километара. где живи 1,800.000 становника нема више од 2583 државне школе. За ове се школе утрошило прошле године 641.270 круна. Једна школа долази на 208 квадратних километара и на 7000 становника~а на једног становника Босне и Херцеговине потроши држава само 37 хелера на име основне наставе. При подизању школа Министарство има нарочите обзире. Оно отвара тамо школе где су православни већ подигли школе, дакле у једној јединој намери да конкурише српским православним школама. У крајевима где су православни у већини а нису кадри да отворе школу, тамо их не отвара ни Министарство. Где пак живе католици, тамо не це-