Učitelj

врховни школски надзорник, (јер је било пи поднадзорника) над свима православним основним народ школала у Угарској (српским, румунским и грчким), као и оним у Краљевини Хрватској и Олавонији, изузимајући Војничку Крајину, која је имала иу школама војнички надзор и управу, дошао је за таквог надзорника, опет Србин, Никола Темишвари; Орбин из Будима и секретар код кр. конзилиума у Будиму, а кад је овај прешао 1840. тодине у мир, следио му је на истој пости, пештански адвокат, Евгеније Ђурковић све до 1848. године. Те се године укине та институција и буду заведени код свију аустријских земаљских покрајина па и у Угарској, тако звани: „Шулрати“ (школски саветници), којих је било п по конфесијама и по својству школа. Тако нпр. било је: српско-православних, румунско-православних, рим. католичких, јеванђеличких (луторанских) и т. д., одељења за основне нар. школе, а тако одељења и за гимназије и реалке, које су онда ницале на све стране.

Кад се 1849, године буна утишала, био је 1850. године именован за првог таквог саветника над срп. основ. нар, школама: "Тоша Павловић, адвокал п тадашњи секретар матице Орпске, али се он набрво за тим поболе (умно) и умре. Међу тим буде по_ стављена и посебна влада за Тамишки Банат пи Орпску Војводину

са седиштем у Темишвару, а за врховног земаљског управника " (Ландесшефа) у Војводини буде именован 1851: год. генерал Мајер Хофер, који именује за „Шулрата“ српских основ. народ. школа, др. Пешра Јовановића, професора српске новосадске гимназије Овај умре 1855. године, а патријарх Рајачић буде позван, да препоручи за то место способно лице. У исто доба буде позвани. бечки епископ, Платон, да препоручи од своје стране кога мисли да би био најспособнији за ту посту. Рајачић препоручи: д-ра_ Јована Субошића, а бачки епископ Платон: д-ра Ђорђа Нолошевића. Гроф Корунини, који је међутим био постао гувернер, ФСрпске Војводине, није хтео Суботића, а није хтео ни епископа Платона да увреди, те предложи земаљској влади, да се именује за „Шулрата“ д-р Тодор Мандић, који је онда био у Баји срески начеоник. Др. Мандић сазнавши за то приватним путем, отиде одмах (то нам је сам д-р Мандић причао) у Темишвар и преда гувернеру писмену изјаву, да он за тај позив не налази у себи довољно способности и изјави, да се никако не може тога примити. Тим поводом повуче се предлог те управе (Штатхалтераја) који је већ био послат у Будим и састави се нов предлог, за