Učitelj

најпре српска. Војводина, па онда Аустрија, па Европа и планиглоб. Препоручује, да се код географских предмета у млађим разредима цртају прво на табли школској планови од школе, улице, места, па онда да се пређе на атар, околна места, срез и провинцију, поред тога да упознају децу са четир стране света.

У петом писму

Продужио је разговор о читању часловца, псалтира по немачког читања.

Код читања часловца и псалтира поглавито му је смер течно и лепо читање и колико је могуће разумевања, за које има упутства у његовој књизи „Кратко Упутство“. Држи, да код овог читања, не треба учитељи да се упуштају у многа разјашњења па ни стварна граматична и синтактична објашњења, него да се каом код молитава само речи преводе и казују на српски. |

Што се пак немачког учења тиче опомиње учитеље, да сма- _ трају то за важан предмет, јер наши родитељи (од простог реда) чим имају или нађу што против учитеља, одмах се ухвате за то и трчкарају властима с тужбом, како њихов учитељ не зна и неће да ули децу немачки, баш као данас што је овамо с мађарским језиком, јер знају, да то политичке власти највише траже, па могу. с тога да изгубе учитељи лебад.

У науку читања спада и напаметно учење, које се и код Немаца узима за вежбање памћења (бедасћ а фипсеп). „Стара. школа, вели, није ништа друго ни радила, него само ову једину страну неговала, а све остале ниже и више умне снаге и даре ванемаривала. Разум и ум, па и остале снаге као да нису ни постојале“. Отуда и држи, да је то сувишно вежбање памтења у. нашим школама и помогло, да су Срби ђаци у мађарским и другим средњим заводима били све први и најбољи ученици. јер су лако. и брзо научили ствар, ал су после, као свршени ђаци, били изгубљени и за народи за науку и просвету, јер нису научили миелити и расуђивати. „Нова школа, вели, иде за тим, да се све

духовне стране хармонично негују, а не једна другој на уштрб“.

Но да се опет новом школом небини памћење занемарило, упућује, да се оно вежба и даље учењем напамет молитвица, песмица, изрека, пословица и немачких прича из буквара и читанке немачке. “

У овом даљем разлагању упућује учитеље, како ће децу из више разреда заједнички обучавати п у исто доба све занимати. па додаје: „Наилазио сам, да су учитељи делили децу 1. на молитвичаре, који само молитвице уче; 2, словопознаватеље, који само писмена познавати уче; 8. срицатеље, који су писмена познали и срицали; 4. читатељи буквара, који читају; дакле четири разреда буквараца. После тог 5. млађи и 6. старији часловци,.