Učitelj

5

8) протокол морални, где се уводе добре и рђаве стране · сваког успеха;

4) инвентар, где ће уписивати ствари школске по хронолошком реду набављања;

5) хронику, у коју се уписују сви знаменитији догађаји, који се школе тичу, тј. кад је заведена, сазидана, који су учитељи у њој учитељевали · који су били месни управитељи и шта се под њима знаменитије догодило за школу, колико је деце које године походило школу и слично; даље, имена добротвора школских и знатнијих људи, 5 су из те школе изишли.

У Сомбору су држана та предавања у Мађистратској дворани дневно по 6 и 8 часова, у Карловцима у патријаршијској дворани, а у Пакрацу у дворници српске школе:

У Карловцима је предавао по упутству и духу ових писама; Самушло Илијћ (у калуђерству назват Себастијан), који је био ђак сомборске учитељске школе под Исаиловићем. Био је родом из Сенте, одкуда је и пок. 706. Ђорђевић, тамошњи бивши министар просвете пи покојни књижевник и професор Стеван Сремац. Пре но што се покалуђерио био је учитељ у Сегедину и Гор, Карловцу.

У Пакрацу је држао та предавања прота Атанасије Мејић, који је 1819. г. био посланик на карловачком сабору.

На свим овим местима одржао је Натошевић после шест недеља, с учитељима испите. У Сомбору су трајали ти испити пуна три дана, а последњи дан трајали су до 2 сата после поноћи. Натошевић је сваког појединог учитеља испитивао из сваког предмета и том приликом сваког појединог упућивао, обавештавао и наводио како ће радити. За то је тако дуго и трајао овај испит.

Кад је држао испите у Карловцима, био је присутан и пок. патријарх, Барон Јосиф Рајичић, коме се није свиђала нова метода читања и писања, те ће рећи једанпут: „Учите Ви њих као што сам и ја учио: аз, буки, вједи, а не: бр. вр, па ево сам патријарх.“ То рекавши, устане и оде.

Приповедао нам је пок. и г. Н. Ђ. Вукићевић да није био задовољан с новом методом ни бачки велики жупан и књижевнив пок. Џавар Николић, а ни раније поменути професор педагогије пок. Лазар Бајић. Кад је др. Ђ. Натошевић дошао у Сомбор на ове испите спевао је, штампао и нама у почаст издао, г. Никола Ђ. Вукићевић, „Спњвљф“, који гласи: