Učitelj

459

“ покрету ми желимо да опет вршимо покрет или да не вршимо. То зависи опет од осећања пријатности или непријатности. ИМ сад се јавља жеља или тежња или против

жеља, која у ствари није ништа друго до део пријатних или непријатних осећања. Јер, свако пријатно осећање садржи жељу, да се то стање пријатности опет понови, а. свако непријатно осећање садржи жељу, да се непријатност више не понавља. Дакле жељи или тежњи ми налазимо основ у осећањима, а воља је као резултат или снага: жеље.

Још се као елементи воље узимају: страст, склоност, наклоност и жудња. Но ми видимо да тежња или жеља игра најважнију улогу као првобитни елеменат воље: она је на средини између осећања и воље. Сад долази радња "мишљења, којој је задатак, да управља тежњом, да њене побуде испита. Тај је моменат врло важан. Ту настаје она двоумица: да ли да се учини нешто, или да сене учини. Ако нема против мотива, онда се производи одлука или намера, којим чином долази последњи акт воље. Тим је тежња-жеља добила свој одрећени пут; она ступа у рад. То је воља. То су у најкраћим потезима елементарни по-

јави, који се јављају, кад психолошки посматрамо вољу.

Рекли смо, да је онај моменат у одлучивању: за или против тежње, где се јавља нека двоумица или колебање при постајању одлуке, врло важан. Та важност се огледа у оној борби, где су моралне и неморалне побуде, и од њих зависи и сама одлука. |

Већ одавде долази посматрање воље с моралног гледишта, јер је воља за морално васпитање најглавнија чи· њеница, пошто су у њој примењена сва морална начела. Морална воља достиже свој врхунац у моралном карактеру; а многи ова два појма и не разликују. За моралну вредност воље Етика тражи као најглавније погодбе ова три начела: доброте, права и правде. Без ових начела не може се ни замислити морална воља. Кад имамо моралну вољу потпуно оличену у овим етичким нормама, ми онда имамо и савршен моралан карактер, као циљ свеколиког васпи-

тања и као резултат свију правила у човечјем животу које