Učitelj
214
вел: да је рађена по начелима поступности и очигледности с погледом на новине до којих је модерна метшодика рачунске наставе дошла.
Кад читалац критички прочита целу Нову Рачуницу и прочитано доведе у везу са речима: „ова“, „поступносши“, „очигледносш“, „мешодичке новине“, онда ће видети како је огроман део рађен без обвира на истакнуте речи, које су, можда дошле само као обична реклама. Јер, нити се писац старао да је удеси према рачуници почив. Ст: Д. Поповића; нити је радио по поступности какву је г. Срефен Аџић, управитељ Учитељске Школе, показао у „Просвешном Гласнику“ за 1900. годину, децембарска свеска; нити се освртао на прописе данашњег званичног наставног програма, а 0 повим принципима до којих је дошла модерна методика рачунске наставе и да не говоримо.
Шта је г. писца определило да и поред тога изађе на јав-. ност са оваком Новом Рачуницом, не може се тачно рећи, јер оно што писац износи као своју намеру „да користи напрешњку рачунске наставе у нас“,не може се узети као озбиљан разлог, кад се зна да постоји маса таквих уџбеника у којима, као и у овој „Новој“ нема ничега новога ни по распореду грађе, ни по об писте. Све су оне по једном калупу. ;
Као позитиван разлог да се пред публику изиђе са овом Новом Рачуницом мора се узети г. пишчево свестрано уверење да му је Нова ГОНИ многоме одмакла испред свеколиких друга. својих.
Мислећи, дакле, да је г. пишчево уверење у ваљаносш израде ове Нове Рачунице „једини“ разлог да пзађе пред публику, потрудих се да је прикажем читаоцима, својим друговима по професији, а у исто време и да самом г. писцу укажем доста места из његове Нове Рачунице, те да га, путем разлога, нагнам да и сам увиди многе неумесности своје Нове Рачунице.
Први одељак Нове Рачунице је упознавање стошина. Без пкаквег предходног објашњења о постанку стотина, писац одмах прелази на стотине и помоћу тачака и котурића хоће да вежба ученике у бројењу стотина не наглашујући да се оне броје као и једиштце. Тачке и котурићи, подељени у стотине, налазе се на "прва два листа без икаквог објашњења, питања, или каквих напомена за рад. Да је писац остао доследан томе и у даљем раду ми бисмо га извинили, држећи да је све то.остављено наставнику