Učitelj

585

у сред читања застане и да му на глас прочита оно, што јој се допадне, пропраћајући читање топлином свога осећања.

Читање њено била је красна музика пуна меких дирљивих акорада. Он, и ако је био прилачно прозаичан и доста друкчија прпрода, ипак је задовољно слушао кад она рецитује стихове Војислављеве:. „Под њоме, у немој дољи, под велом маглице сиве Зелена спавају поља и влажне црне се њиве.

Крај ниских ограда свуда висока трава се пружа, Где бршљан увијен ћути и дивља вије се ружа, Тамо на суром вису, кроз маглу танку и плаву, Јелен је у скоку своме, над понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце прати, Са лаким трепетом и љупким његове рогове злати. Вече се спуштало благо... Пролетњи данак се скриво, И цветно стресајућ грање, ветар је хладнији биво Од свуда провеја струја тишине миле и благе, Уморну појећи душу мелемом љубари драге...“

„Тако је протицало време њиховог брачног живота. Он је био животом задовољан: имао је лепу жену и скромну плату, лепо село и добре људе. Нису га распињале жеље ни амбиције. Био је, по природи, од оних „што не исправљају криву Дрину“. Био је кућаник и штедљив. Са две плате живело се прилично, па Бог ме по неки грош и уштеђиво. Већ друге године имао је чезе и коња. Ко са стране посматра живот њихов рекао би: Ала је лепо бити учитељ! Учитељи су срећни људи!

У близини његовој учитељево је његов колега Марко. Његова жена није била учитељица; бпла је ћерка неког паланчанског трговчића. Имао је пуну кућу деце. Плата је једва достизала за хлеб. Он је две године једва достизао да купи пар хаљина за 30—40 дин. Жена је у 10 година једва стигла да направи једну хаљину и купи један жакет. Децу је ваљало подизати и школовати, а није се имало сучим. То је односило све. У току месеца, често је недостајало за хлеб, а онп је више пута грозничаво разгађао кутију дувана по неколико дана. Зато је морао, поред меница, правити ситне подужице. Кад стигне плата сваком је враћао, али кад да сваком своје, њему не остане ништа. У почетку месеца он се нађе без гроша у џепу, а са хиљаду домаћих потреба, које задовољити треба. Из школе је излазио замишљен и долазио кући. Често га је жена дочекивала с горким пребацивањем.