Učitelj
566
има разних и они се мењају према физичком и психичком развитку ученика. Имајући ово на уму, наставник мора знати
да се користи оним методом, који одговара психичком развитку његових ученика, а осем тога, наставник мора знати потпуно онај правилни психолошки пут у стварању знања. Није довољно вештим и брзим путем створити неко изве-
сно знање, ако оно није постало права својина духа, и као таква, право убеђење из кога ће се развити воља. Ми из Психологије знамо да су преставе најглавнији елеменат наше свести. Њих треба уређивати и обрађивати те да постану појмови. Како ће овај духовни процес, да се изводи, по-
требно је да зна сваки наставник и без тога се не може при правилној обради наставног градива. Ова треба знати, и према овоме удешавати метод; и онда ће сваки васпитач
бити прави педагог-психолог, а не прост мајстор — шаблониста, — како нас називају. Треба да знамо, да саопштавањем наставног градива, тежимо, да умно знање наших васпитаника проширимо. То се врши путем психичким: раз-
вијањем памћења, мишљења, расуђивања. и стварања пој. мова. У свему овоме најглавније су две духовне радње, које морају наставнику бити познате, а то су аперцепција,
и апстракција. Кад уђе престава у најјаснију тачку свести, то се зове аперцепција, или као што Јерузалем каже, кад
је пажњом истурена у тачку вида. Да ову радњу мало јас-
није преставимо. Кад се свест више обрати на једну преставу, него на другу. онда се каже, да је пажња управљена на ту преставу. Ми морамо. у настави пазити, да се про-.
буди јака пажња и интерес к оној ствари која се учи. Ту треба да потиче интерес из саме ствари и та пажња вреди, јер тада ће престава ући у поље вида свести, биће јасна и то је тако звана перцепција. Овако перцепцијом истурање
једне преставе у тачку вида зовемо аперцепција. Аперцепција је врло важна радња у психичком развитку наших
васпитника, јер се помоћу ове радње примају нове преставе_
п постају права и стална духовна својина. А кад неби било новог примања, не би било ни духовног напредовања и по томе се види колика је огромна важност ове дух. радње. За тим долази друга радња: апстракција. Њој је задатак: да
сличавањем и разликовањем престава одваја поједине особине и знакове и да ствара појмове. За тим долази уре-