Učitelj

979

пише онолико колико може стати, а остали део речи напише се у почетку идуће врсте. Иза првог дела на крају врсте пише се везица (-), а испред другога дела у почетку идуће врсте не пише се ништа.

При растављању речи на крају текста треба добро знати како се речи растављају на слогове. При шом шреба запамштити да на крају врсте мора биши увек потпун слог, ма који био по реду. На пр. реч пријатељство не сме се раставити код трећег слога тако да се трећи слог цепа (пријатше-љство); него — ако може стати — на крају се напише цео трећи слог (при ја шељ ство);) а ако се не може цео написати, напише се први и други, а он (т.ј. трећи слог) се и не почиње, него се пребаци у идућу врсту (при ја -тељ ство).

Пошто при растављању речи на крају текста уопште писци слабо пазе — не само у рукопису, него и при коректури штампаног текста — неће бити на одмет да изнесемо позната правила о растављању речи на слогове, примењена на овај случај.

1.) Ако реч хоћемо да поделимо негде унутра, а иза самогласника је само један сугласник, онда се сугласник придаје оном самогласнику што је до њега, ше се реч прекине код самогласника, а сугласник се, заједно с идућим самогласником, пренесе у идућу врсту.

На пр. бо-городица или бого-родица или богоро-дица или богороди-ца ; пла-нина или плани-на; ле-по та или лепо-та итд.

Напомена. Сугласници у почетку или на крају речи, ма колико (их било, придају се оном самогласнику што је уз њих; на пр.: прод-пастш, бо-лест, смла-вити, мла-дост итљд.

2.) Ако унутра у речи има два или више сугласника један до другога, па при растављању речи на крају тшексша дођемо до ших сугласника, онда се треба пишаши да ла пма макар једна реч у књижевном језику која се почиње свима тим сугласницима. скупа. Ако има, онда се сугласници не смеју растављати, него се сви придају десном самогласнику; а ако нема ниједне речи која се почиње тим сугласницима, онда се онп расшављају; и шо: први од њих пде левом, а сви остали десном самогласнику.

На пр.: до-броша (говори се: брат, брег, брод итд.) ла-ста, зве-зда, пра-шташпт, че-твртак, ва-тра, ми-елити, се-стра; — мај-ка (нема ниједне речи која почиње са јк, те се растављају), срп-ски (са пск не почиње ниједна реч), хрват-ски (са шск не почиње се ниједна реч), божан-ство (нема ниједне речи која почиње са