Učitelj

582 ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ ШКОЛА

Опарићска Народна Школа, Од 1825. до 1907. год.

Давно се осећала потреба, да се школски летописи што тачније бележе, па и јавности приказују. И министарство поводом тога издавало је расписе, али у новије доба, па и „Учитељски Збор Округа Рудничког“ прошле године, а у своме органу: „Школском Раденику“ свесци за јануар, тек. године изнаша нацрт, по коме треба школске летописе водити, па још и захтев, да сваки другар на послу истави себи у задатак, да ово у својој школи учини и јавности прикаже. Тога ради и ја се реших, да за ову — своју школу — напишем овај кратки летопис, по изнесеном шаблону у коме ће бити, историја старе опарићске основне школе, њен постанак, установљене нове школске зграде, находећи, да су оба њена дела од интереса, како за јавност, тако и за историју нове српске педагогике, те ће у своје време бити не мање, драгоцени материјал писцима новијега доба за израду историских педагошких дела у Краљ. Србији, као и постицај за овога другога њенога дела, онима, који би хтели, да што брже и јевтиније подигну школску зграду у својој општини или селу.

Незгодно је, што се ове летописне белешке нису водиле и раније, од постанка школа, те бисмо имали и материјала и тачнијих података, а уз то и важних забележака за израду историског дела једне школе. Ну, пошто тога није, то ће мо се за израду овога, послужити за оно, што није забележено предањима и исказима старијих људи — управо ђака дотичне школе све донде, док не дођемо до онога дела, одакле можемо почети с тачним забелешкама, као и званичним документима која се у архиви налазе. Тих забележака можда је и било, али су мање више приватног карактера, те с тога нису ни очуване у школској архиви, сем ако се и где што нађе код породице — потомака кога, од тих школских раденика, што су сами овај посао обављали; иначе школска архива за њих не зна, нити је ко то хтео чувати све донде, док

1 У срезу левачком, округу моравском.