Učitelj

627

Узрок зашто је д-р Ебангхаус употребљаво материјал јесте тај, што је он врло прост и униформан и што с њоме нису спојене _ никакве асоцијације, изузев аудитивне (акустике, слушне). Он је, такорекућ, испитивао сиров материјал памћења, и добио погледу темељну конштрукцију, на којој се оснива дивна фабрика духа. Мерење тих феномена образоваху број слогова, ових бесмислених „верза“, број понављања, што се захтева док се ово буде могло напамет репродуковати, време, што протече између првог. учења и поновног учења и напослетку, време, које је уштеђено у каснијем процесу, што долази од асоцијација, које су формисане између чланова појединих редова, односно појединих бесмислених слогова у верзима. Количина духовног рада, што се при том захева огледа се прво у броју секунада, друго у броју понављања. Ово последње мерило се у свакој лекцији помоћу кретања једне куглице од прилике онако, као што то трговци раде на абакусу или као што наши калуђери броје бројаницу. 0

Та варијација метода изазвала је неку конфузију и резултати нису могли бити ениформни, и ако је Негг Ебингхаус изнео таблице за редуковање једно другог, па је просечно време изговарање сваког слога износило 0'4“ или у односу од 150 на минуту. Боље би било да је Ебингхаус узео број понављања као меру памћења, јер се време јако мења у другим деловима испитивања. Ако додам, да је д-р Ебингхаус врло помно рачунао са „могућом грешком“ сваког свог резултата, то смо истакли главне тачке методе његовог испитивања, и прелазим на главније резултате резултате тих његових експеримената. |

Више него једна трећина књиге (глава 1—У., које обухватају 1.—61. стр.) бави се са памћењем у ошће, Контовим приговорима интроспекције (самопроматрања). законом о грешењу и поузданошћу резултата. Од овог се могло пуно изоставити. Ал' најпосле шта ћемо: морамо акцеповати рђаве стране теутонске свестраног истраживања са њиховим многим добрим странама.

Актуално испитивање почиње са главом У., која је посвећена „времену, које је пофрошено за учење редова слогова с обзиром на функцију њихове дужине.“ Наш аутор износи две серије испитивања, које одвајају пуне три године дана, но, који показују униформне резултате. Комбинујући оба ова резултата (стр. 64. и 67.) добијамо ове односе између броја слогова и понављања, што се захтева да се репродукују (овде као и иначе игрнорисан је могућа погрешка):