Učitelj

ни у ОРН,

665

осамнаестом веку одиграло на позорници државнога живота. Апстрактна, са лажним полагањем права на општу вредност јављајућа се теорија утиче револуционарно и растварајући на историјске редове друштвене. Са тога гледишта критика данас владајуће педагогије има замашно практично

значење.

| Научна заосталост владајућих педагогијских система.

Данашња је педагогија постала у 17. и 18. веку и део је онога природног система, који се тада развио као природно право, као природна религија или теологија и као морал, естетика и политичка економија од опште вредности. Када су напредак природних наука и образовање све-

товне монархије изменили јевропски образовни идеал, и

како је тада ново дворско и природњачко француско образовање све даровитије људе својим чаром привлачило, мораде се и за проширено градиво учења у животу простијим методима наћи места и у главама омладине. Уједно би тада у новим наукама о методима од Бакона, Декарта и њихових другова створено и помоћно средство, да се заснује дидактика као методологија наставе. Тако постаде дидактика од опште вредности 17. века. Основна мисао беше: постоји природан ток развоја нашега ума наставом, и он полази од искуства ка апстрактним истинама, од живога језика к правилима његовим. од најближе околине дететове к оријентовању у даљини. Од овога природног система наставе прешао је тада 18. век на природни си стем целокупнога васпитања. Трап. Шварц, Нимајер су прво на овој основи подигли правилне педагогијске системе. Да ли су могли ови и следујући им системи да остваре оно, на што су право полагали, да из основних правила поставе васпитање од опште вредности» Педагогија, која хоће да таким захтевима одговори, мора примити од етике сазнање свога циља и од психологије сазнање појединих појава и права, којима васпитање тежи овај циљ да постигне, Тако настаје питање, шта обе ове науке мову учинити за-

сада за педагогију. ; Само се из циља живота даје извести циљ васпитања,