Učitelj

640

не пушта ђаке учитељске школе, већ и онима који су се затекли на Универзитету као ђаци Велике Школе чини сметње, јер је ту скоро један одбијен с докторском тезом! Тезу је наставник чак био примио као добро израђену, али је факултет нашао да он нема право полагања докторског испита, пошто нема средњошколску матуру, и ако тај наставник по нашем мишљењу има стечено право. На страни је маса универзитетских професора који тврде да ништа не смета да учитељи могу посећивати Универзитет и док има професора који траже да се учитељима да право да могу

студовати све науке у Универзитету, дотле се нашим учи-

тељима спори уопште право да могу студовати педагогику и философију за које струке они долазе већ с једним делом стручне спреме. Истина, морамо овде напоменути, да за философију метафизичког правца, која је нажалост једино

заступљена и која је добила искључиво право на нашем

Универзитету, учитељи, признајемо, можда не би имали до-

вољно опште спреме. Али за овај правац философије немају довољно спреме ни матуранти средњих школа, јер су на дипломском испиту и ти студенти падали по три пута, док су студенти из учитељске школе полагали своју струку боље од матураната. Уосталом, за напредак наше просвете и нарочито за ширење просвећености у што шире слојеве народа, метафизички правац философије није ни потребан. Нашој држави треба да је више стало до доброг наставничког кадра, који ће у земљи подићи просвећеност, а професори Универзитета нека своје научничке амбиције не гаје на штету наставничке способности, већ нека њу гаје за своју моралну добит и своју професорску репутацију. Држава није ни дужна да плаћа њихово лично усавршавање, већ плаћа њихов рад на стварању подмлатка који ће радити и на науци и просвећивању у својој земљи. Разуме се, да се наставничка способност не може тако строго двојити од личног усавршавања и научног рада, али они могу