Učitelj

686

— Он је већ кажњен, рече Ања, — види само како дркти; а ти, Арапу узми другу половину колача за награду“.

Мали Тимоша наговара свога друга Лољу да прескочи ограду и да уђе у врт.

—- Их, Тимоша, рече Коља, — ове године још ни једну крушку нисам појео, па бих ушао у башту да откинем коју — и себи и теби.

— Ниси добро наумио, брате, — не ваља отимати туђе добро.

— Па ти си ме намамио.

— Од гледања неће ништа бити, а грехота је узети

— Две девојчице гледају како роде праве гнездо.

— Како се муче, и како раде! — дивила се Марја.

— Мама каже да је Бог заповедио свима да радеи да се муче! одговори јој Љена“.

Деца гледају у башти сјајне стаклене кугле. Једна се девојчица замислила. Питају је, зар њој није овде пријатно и лепо. -

_— Јест, врло ми је пријатно, вели Машура. А знаш ли, Вања, о чему мислим: како би лепо било имати тако чисто светло срце као што је ова кугла. да нема ни једне пегице, да је сасвим, сасвим чисто.

Остало о тој фамозној кугли тако је карактеристично да ми се чини потребно упознати читаоце с целом причом. После ове сцене мали Жоржик нашао је у башти Ваљин приручни ножић и сакрио га. -

- И како је сакрио ножић сасвим се променио; мира, веселости нестаде: није хтео да се игра него оде саму најдаљи крај баште. Намах из онога зеленила заигра му испред очију она сребрнаста кугла, пред којом се Машура онако била замислила, и њему се учини да чу њејзин благ и смеран глас: „лепо би било имати тако чисто срце: без иједне пегице!...“ Прође га језа, он се нехотице ухвати за срце и пребледе. ;

Гледа куглу и види на њој пегицу. Брише. То му натера ове мисли:

— Чудна ми посла! Ето, сад се не види! Мора бити да се и ја немам за шта мучиги. Трудићу се да будем добар: нећу направити ни једне пегице на свом срцу, и све ће бити добро“.

а о Давао. 27