Učitelj

761

напуштену децу, његов живот усамљено сањалаштво, и педагогија немачке просвећености, златно доба генијалних васпитних покушаја, кнежеви и министри, које хоће да помогне, породичне главе, које хоће од своје деце људе да образују, публика која са одушевљењем прати, и пожртвовање правих педагогијских природа, као што су Гесталоци, Салцман, Кампе, Фребел, који са децом живе у најпростијим одношајима и свој живот испуњују са моћним чуством за напредовање људске образованости као најваж-

није ствари нашега времена.

М. Шевић. (Свршиће се)

Неколико оригиналних радова из психологије, |

В) Утицај светлости, топлоте и ваздушног притиска на мишићну снагу и душевне појаве.

Из разноврсних физиолошких опита који су досад чињени, излази, "да вегетативне радње и физиолошке појаве што од њих зависе нису преко целе године сталне, него показују промене које зависе од доба године. На пример, дисање достиже максимум у пролеће, а минимум крајем лета и почетком јесени. И хемаглобим у крви перподично се мења: крајем лета постиже највиши, а зими најнижи степен; дакле макспмална количина његова бива пред минималним дисањем и обратно, најмања количина хемоглобина, је испред максималног дивања, — што се даје објаснити, да ту већу и мању количину компензује смањено или повишено дисање.

Плетисмографека испитивања утврђују, како периодичне промене у радњи срца одговарају количини хемоглобина: пулс је лети већи, но зими.

— Растење код деце и њихова тежина такођер су периодични. Деца су најтежа ујесен, а целе зиме постепено опадају, све до пролећа. Крајем априла тежипа буде релативна и иде све на ниже до јуна, потом почиње опет да расте. Дакле, тежина код деце постигне свој највиши ступањ у јесен, а најнижи почетком лета.

Једновремено са овим мерењем извршено је и мерење узраста, и резултат је, да прираштај у порасту стоји у обрнутом односу