Učitelj

774.

Бојаџи Мих. 08. Ам. Комениус 10. оезични, на. лат. фран. талиан. на оба влашка диалекта, на доковлашком велим и македоновлашком, грчком, русиском, србском, маджарском и њемачком евику ИТД.

Шаф. спомиње, да је ова књига објављена у Дав. Срб. Нов. од 29. бр. 30. и 52. Не видјевтши нигде књиге не знам шта може бити под тијем чудноватим насловом.

= НОВРЕШИЋЕ “Св

Ст 6: бт.

ПРЕГЛЕД ПРОСВЕТЕ У СРПСТВУ.

СРБИЈА

И ако још нисмо задовољни са бројем основних школа у Србији (1385), као ни са бројем учитеља-ица у њима( близу 2.500), ипак, са задовољством, можемо да констатујемо: да Србија иу овом погледу иде стално напред, да и српски народ, представљен у народном представништву, и врховна просветна управа из године у годину све више дају на народне школе. За потврду ове наше констатације довољно је да учинимо једну компарацију са буџетом Министарства просвете од од ове са прошлом годином, разуме се само у онолико у колико се тиче народних школа.

У буџету од 1907. године Министарство просвете имало је на плате учитеља и отварање нових основ. школа 3,257.080 дин. на додатке и награде учитеља 5.000 дин., на попутнине школ. надзорницима 26.720 дин., и на послугу и издржавање школе у М. П. 784 динара; свега дакле 3,289.584 дин. А у буџет за ову годину Министарство је унело: |

1. На плате учитеља и отварање нових основ. школа 3548.144-65 динара;

2. На додатке и награде учитељима 5000 динара;

3. На попутнине надзорницима 46,000 дин.;

4. На послугу и издржавање школе у М. П. 884 динара.

Свега 3,600.028:65 динара.

Дакле, само на плате учитељима и отварање нових школунето је за ову годину више но за прошлу 981.064.65 динара Разуме се да се сав овај вишак неће издати на отварање нових школа и постављање нових учитеља, јер се већи део мора издати на периодске учитељске повишице; али ипак остаје знатан део на