Učitelj

788

Сви довде наведени спити доказују, да биљке у себе примају

течну воду и да је после — већином у облику паре — опет издвајају. Они објашњавају и значај спољашњих услова — осветлости, ваздушне влаге — за величину транспирације. Они су

најподеснији начин, да се њима изложе и расправе и оне Ел Е које морају да имају биљке што успевају у сенкама и у барама да би помоћу њих увећале своју транспирацију, као и да се упознају они удешаји, које су стекле оне биљке што успевају на слободној светлости и на сталној суши, п који су им потребни да се сачувају од великог издавања воде.

Међу транспирационе опите иду још и приказивања транепирационих токова у биљкама као и путова којима ти токови иду.

10. Да би се могао показати унутрашњи притисак оних сила, које усисавају воду кроз ткања покожица па је после терају на више у горње делове биљке, одсече се неколико сантиметара изнад корена једно подуже парче крље (рицинуса) или од сунцокрета — а може се узети и сађена врбова грана, која је већ добро ожиљена — па се на један крај од њега навуче парче каучуковог црева, а у други крај тога црева удене се усправна стаклена цев, те се с обадве стране чврсто веже жицом или канапом од гуме, како не би могао ваздух да пролази. Затим се одсечено парче стабљике својим доњим крајем посади у саксију са земљом. После тога се усправљена стаклена цев изнад дрвеног парчета напуни водом до извесне обележене тачке под врхом. Ако употребљени примерак биљке пре тога није јако транепировао и ако је земља у саксији довољно влажна, онда ће се ускоро опазити како се вода у цеви диже на више, пошто је оздо из саксије кроз дрвену стабљика придошла (ел. 5.)

11. Да вода у дрвеном делу стаблике иде на више, то се може посматрати често већ кад се биљка пресеца, пошто ће се видети да се површина доњег пресека за нас овлажи, док је површина горњег пресека сува, јер је влага отишла на више у грану и у лишће. Ну то се још боље може показати овим општом. Одсечена липова или врбова грана ставља се у разблажен раствор возиновог раствора, (првено мастило). После једног до два часа, ако се грана засече по више на оном њеном крају који није био у црвеној течности, видеће се црвена боја. Ако се то засецање буде понављало у одређена једнака времена, нлр. после сваког часа, онда ће се лако утврдити и брзина времена, којом се течност пење у биљци на више. Ово исто може се још боље посматрати

пау.