Učitelj

812 дописи

Губеревац 15. јануара. 1908 г.

(јснивање конвикта за учитељску децу је појава, која је сбрадовала широм све учитеље, како оне у Србији, тако и ван ње. Још: се одавно осећала потреба, оснивања оваквог завода, пи што није раније основан учитељски конвикт, има се пребацити нама и нашој нехатности, која је за нас Србе постала карактерна црта; ми мислимо да је све лако и да има времена; зато се и остављају многе ствари за доцнија времена. После тога и сама бојазан, да се то питање не може привести у дело, утицала је, те је то питање остављено за доцнија времена. Данашње, пак, стање нашег учитељства, које ни у колико није у завидном положају, велика скупоћа у градовима, који су центари средњег и вишег образовања, пробудила је код нашег учитељства бригу о лакшем и јефтинијем школовању учитељске деце. Зато је и покренуто питање о оснивању овога конвикта. — Похвално је што су илицијативу узели они учитељи, који су за сада прилично осигурани за школовање своје деце, јер се налазе у градовима, где су школе. Али свакако они су само носиоци оне потребе, која се тако испољава у последње време код свих учитеља, који су даљи од центара, где су наше средње и више школе. Па када се већ почео оснивати такав конвикт, решио сам се, да и ја принесем који камичак за зидање ове потребне и корисне зграде нашем учитељетву. — Сваки је почетак тежак, није сваки пут уравнат, није сваки посао лак — па и овај. Наићи ћемо, на моге непредвиђене незгоде и недаће, али клонути не треба никако, јер, кад се већ једном буде овај наш лепи план остварио, уживаћемо плодове трудног рада. Треба воље, треба снаге, треба истрајности а богме и материјалних жртава. Па када се све то преброди, доћићемо у пристаниште, где ћемо плодове пожњети. А дотле... само рада.

Остварење овога конвикта изгледа понекима илузорно, другима изгледа да ће се и ту начинити места појединцима, који ће моћи зарадити коју пару, док већини изгледа, да је и остварљиво и могућно изводити са доста поштења.

Наравно за остварење овога конвикта потребно је пре свега материјална подлога на чему се зидати све оно што иде даље у прилог доброг уређеног конвикта. За ту материјалну подлогу потребно је састајати се. Истина ту је тај Гордијев чвор, кога ми треба да пресечемо, ту је тај гвоздени ексер, кога ми морамо прегристи, ако смо ради и ми нашој деци дати средње и више образовање. Моје је мишљење у овоме: :

1. Нека Учитељско удружење од овога капитала одвоји не више но 80.000 д. имали би један капитал, који би био основица за даљи рад. Када би се узело, да се конвикт још сада у овој години оснује а да проради после 5. година, добили би смо на тај новац интереса —- када би се он дао под интерес са 69/09.000 дин, што бин чинило-свега 89.000 дин. Ако ли се не би дао новац под интерес, купио би се плац-земљиште, на коме би се доцније подигао дом. Земљиште би само по себи постојало екушље, што би у том случају добило своју камату.

9. И ако су наши учитељи сиромашни, тврдо верујем, да би за остварење овога дома могли дати један прилог једном за свагда у 20 динара. МИ ако би то многима било веома тешко, ипак би учитељи ту жртву радо поднели. — Нека