Učitelj

824

Ми учитељи имамо довољно искуства у дугогодишњој борби политичкој да смо се баш због тога што смо се залагали и сувише за ова или она политичка начела често пута разочаравали и да смо се морали борити баш противу „својих“ људи кад су долазили на власт. Зар нам није познато свима да смо ми баш од „својих“ људи тако рећи отимали парче по парче својих права која су нам одузимата и да смо сила муке пмали док смо макар какву мрвицу извојевали за школу и учитељство. -

Нас су врбовале све политичке странке с рачуном: јер им ми по своме положају у народу шребамо. М догод смо им требали — нас су заваравали обећањима и заносили најлепшим надама а кад избори прођу и кад „црнац“ своју улогу изврши — нас су с подсмехом одгуркивали. Погледајте има ли кога учитеља у каквом било генералштабу политичких странакаг Да се неки учитељ кандидује за посланика треба да се чини источно питање, а и кад то буде

он мора да тражи пензију или да се одрече службе. Тако-

се о нама води рачуна. Међутим тога нема ни код професора, ни инжињера, лекара, судија па чак ни свештеника!

Учитељи морају од сада поћи другим путем. Они мо: рају имати своју учишељску политику, која ће се одређивати у Учитељском Удружењу, и која мора бити тачна јасна и опредељена. Наши захтеви, резолуције изражене на учитељским скупштинама — то су принципи наше политике, то је наш програм, а наши политички зборови и наш политички рад на њима треба да су мостови преко којих ће наше идеје продирати у Народну Скупштину.

Да будемо мало јаснији. Кад наше политичке странке траже од учитељства у политичкој борби своје услуге зар не треба и учитељ да тражи од људи за које се је залагао да му се те услуге еквивалентно врате у корист просвете и школе.

КИ део