Učitelj

х

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД У

Но да ли је живот дао жени што год у замену за то ропство, како би се оно бар ублажило ако не и осећало2 На то питање људи одговарају: жена је по свој природи добила кућу где она треба да покаже своју моћ. Но на супрот таквоме тврђењу да је жена увек чувала кућу па то треба и даље да чини, постоји факат да жена никад није могла посветити свој живот само кући и деци ма да би то за њу било без сумње лакше и угодније. Такав закључак потиче из стварнога живота жене свих векова и свих народа те пред њиме немају вредности наивне жеље разних етичара. Лероа Болије, коју није представник социјализма потврђује ту мисао. Практични живот прошлих векова — вели он — не представља нам увек такву организацију породице, која изгледа једино нормална и правилна. У почетку, а донекле и данас код дивљих племена домаће огњиште готово не постоји, племе иде с места на место и рад.човека као и жене пролази изван домаћега огњишта. Човек иде у лов на зверове и лови их својим стрелама; жена, пратећи хитрога ловца, на својим плећима носи лов кући; у томе периоду културе жена је носач, теглећа стока. На вишим ступњевима развића ма да и постоји домаћи кров, он је сувише узан, несталан, недовољан, да испуни сав живот жене. Осем тога муж није у стању да само својим радом одржава живот породице. Жена је на тај начин принуђена одавати се продуктивнијем послу, који захтева дуго усиљавање и напрезање. С друге стране та хармонијска целина, тај уравнотежени организам — породица, распада се. Случај може узети породици јачега члана, и тада слабији члан породице —- жена, остаје сама, принуђена да својом снагом храни себе и своје. За њу је тада нужда да остави домаће огњиште и да свога мужа замени у свима спољашњим пословима. На тај начин та организација породице и њена подела рада која се сматра идеално правилна и нормална, у стварности допушта многобројне и поражавајуће изузетке. Нужда немилице руши хармонију, која је по изгледу била у првобитном плану природе... Кад би могли скинути све оне поетичке маске (са старих поетичких фигура), кад у старим литературама јаван живот не би заузимао прво место и не би заклањао приватан живот, кад би ниже класе народа — прости радници такође имали своје место у тим песмама и у тим класичким историјама, несумљиво би открили хиљаду облика тешкога и грубога рада, који је вршила женска рука.: Тај факат женскога рада

+ Навод Бранда у „савременнал жешцина ел положенје вђ Еврошђ и Америкђ страна 18—-19.