Učitelj

78 УЧИТЕЉ

и изван куће појачао се постанком градова а нарочито изналаском

машинске производње, која је разорила ручну производњу и још

више отежала живот женскиња натеравши је у конкуренцију с мушком снагом. На овоме месту не можемо писати о ужасном ути„цају машина на њихов живот, нити о њиховој задаћи, коју оне врше од свога постанка, за нас је важна њихова тенденција, да оне појачавају привредност рада, те услед рђаве поделе продуката оне постају како вели Маркс утеха за једнога, плач и јад за другога. Услед те тенденције машинске производње, факта да сеу тој производњи могу употребити и слабије снаге од људске и стварања резервне индустријске војске постепено се увлачила у рад и жена а тиме поткопавао темељ патријархалним односима живота и сувременој форми брака. На тај начин на западу одавно „нежне женске руке“, које су по мишљењу већине песника створене само да грле свога драгога“, врше најтеже и најгрубље послове конкуришући у томе своме мужу а деца обојма. Како је у томе погледу било седамдесетих и осамдесетих година прошлога века показује нам ова таблица: -

Укупни Број женскиња које Број женскиња, које се

број живе од свога налазе у женскиња рада служби ЗЕМЉЕ ГОДИНЕ У ХИЉАДАМА 90 СВЕГА 9/) Италија 1871. 18.829 47108 85,3 (67,7) 695 5,2(10) 40,5 (68,7) Аустрија 1880... 11825 . 8.897 944 (59,2) Би2 2 2419). 395 (650) Швајцарска – 1870. 1.364 887 28,4 (61,9) 86 63(0,9) 847 (62,8) Ирска, 1881. 2,642 541 20,5 (58,9) 258. (8,8 ( 12) 235 (602) Француска 1881. 19.789. 2.855 20,6 (540) 1,607 8,0 (5,6) 28,6 (59,6) Енглеска "1881. 28.885 12. 168. (590) 1286. 92 6). 205 (615) Шкотска, 1881. 1.936 551 481 (59,8)5 188. 69619) 25,0 (60,6) Угарска, 1880. 7.989 1.590 29 (65,8) 888 48(06) 269 (66,4) Немачка, 1882. 28,07: 1.259 18,5 (60,4) 1.282. 5,6( 0,2) 24,0 (60,4) Норвешка 1816. 930 80 8,6 (465) 15 120( 4) 21,0 (52,0) Шведска 1870. 2.152 218 101(4552) 198 92( 62) 19,3 (05,4) _ Данска, 1880. 1.007 1 1. (448) 122. 121: (10,6) 101 (25)

Апстрахујући факат што је у многим пословима женскиње на западу још поменутих година било бројно више упослено од мушкиња, статистика јасно доказује, да се број упосленога женскиња веома повећава, док се број упосленога мушкиња умањава

што је врло разумљиво за човека који разуме тенденцију машин- |

ске производње. За доказ тога Б. Ф. Бранд наводи ове статистичке податке:

: Цифре под заградом означавају односни број мушкиња. _