Učitelj

184 у РО БОЉ

Свестрано сам посматрао живот 100 породица, од којих је свака имала најмање 6 а највише 8 чланова у кући, а у имовном погледу биле су породице ситних сопственика, који чине огромну већину нашега народа. Породице су изабране тако, да је врло мали број деце (159) био сасвим недорастао за ма какав посао, јер би дотичним родитељима живот био отежан око њиховог подизања. Остало (850) било је способно за лакше сеоске послове као: чување стоке, идење уз плуг, купљење пожњевеног жита, сена, брање кукуруза у др. разноврсне пољопривредне послове, за које не потребује одрасла мушка снага. По опажањима писца та недорасла па и одрасла деца као божји благослов треба да су чувана и негована с поносом, њихова снага не треба да буде ни најмање експлоатисана а о сепаратизму између мужева и жена лудо је и помислити. Али тако није било, јер је стварност живота другојачије хтела а не како је то у глави људи, који је не познају.

Ових 1595 недорасле деце живело је само код својих кућа. Сваки дан сам их виђао по улици или у њиховом дворишту: прљаве полунаге, босе, распојасе, гологлаве, с комадом проје у ручицама, каткад заспале за плотом. На питање: где им је мајка — одговарају: отишла на рад. О оделу, храни, нези, васпитању у опште о животу те деце нећу да говорим, јер та деца свега тога немају, она стално вегетују, трпе физиолошку глад, дегенеришу се тиме, и без сумње дочекаће да чују „озбиљне“ патриоте српске, који су им све то причинили, да говоре као писац: „на физичку страну нашег народног живота ми морамо особиту пажњу посветити. Патриотизам захтева да у млади организам нашега народа не уносимо ништа што би могло да га пре времена онеспособи, за правилно развиће.“ !

Походило је школу 369. Њихово је одело и лети зими било право народно одело: гаћице, кошуљица, босо. Тако лети. Зими "мало другојачије: још једну реклицу или прекрпљену гуњицу и нешто што личи на обућу: За јело доносила су искључиво проју и лук. Каткад донесу по које парче сланине, која није од њихове убојнице и то је сав мрс. За време свих постова у години — проја и со једино им је јело. -

У истом месту а и мало даље у другим селима служило ЈЕ 409. Њихова погодба у служби обично је била шестомесечна. Њихова просечна зарада била је око 14 дин. Њихов је живот у служби чемеран: одмора никада често пута и ноћу се ради. Већини

: Образовање женскиња... стр. 17.