Učitelj

300 | УНИ ТЕ

посматрају спаривања петла и кокоши. У 5. и 6. години школовања: очигледно посматрање спаривања бика и краве; 4) У 7. и 8. школској години очигледно посматрање слика, које представљају спаривање мушког са женском код човека.

=

Озбиљну човеку и добру стручњаку ствар изгледа као каква груба иронија или као опора сатира на болесне анархистичне појаве „модерног духа“ у опште и анархизма у педагогици на по се. Ну на жалост, о каквој намерној иронији и сличној сатири нема овде ни трага ни гласа. То је језовита збиља. Стога нам је дужност да ствар подвргнемо, темељитој анализи и представимо је у правој њеној суштини.

22

Нама се дакле проповеда аксиома новојављене антропологије и педагогике: да школску децу треба упознавати са тајнама полног живота, да јојо томе ваља давати јасне представе и чисте појмове, у сигурној претпоставци, | да ће јасно сазнање и пошпуна свест о ирироди полног живота бити најсигурнија предохрана од тровања полних чустава и најјача прошивуборна. сила против атака полног нагона при решавању воље у полним односима, и на шШај начин да ће дете бити обезбеђено од свију настраности и опасних патолошких ушицоја полног нагона: дај детету свести о самоме злу, и ши си га спасао од тога зла. То је наопака поставка, то је она злокобна заблуда, на којој се и иначе оснива све наше приватно и јавно образовање и која, на жалост, провејава дух читаве наше јавне наставе и њене опште организације. Развшти свест младога човека квантитативно, то код нас значи исто што и моралан карактер од њега сшворшти. Док међутим свест, само по себи у опште и по њеним пуким представама на по се, није никакав психични чинилац који при решењима вољиним врши и неку меродавну улогу подстицања или одвраћања. То утврђује већи емпирична философија нашег простог народа који каже: „И ђаво зна шта је добро, али га неће да чини.“ Од сваког другог злочинца чућемо покајничко признање: „Видео сам и добро сам знао да је зло што радим, али ме тентао