Učitelj

302 уши ТЕ Б

вољу наиђе њу потпомогнуту од стране речених њених савезника: чустава, идеала и стидљивости, онда се с позитивношћу може очекивати да ће овај савез одржати победу у конфликту са усамљеним полним нагоном, и то већ

у случају дрвог конфликта. Ако се пак слични конфликти

понове и други пут, онда ће победа бити лакша јер су при првој победоносној борби учествовали и нови дотле неутрални чиниоци, као што су моторни живци, мишићи и њени центри. Због учешћа ових нових чинилаца у савезу са наравственим чуствима, идеалима и стидљивости, између можданих области у којима су они смештени, образовале су се саобраћајне везе, стварни живчани спроводници путови, стазе (Ваћпеп, како то Немци кажу); те је због тога иста борба све то блажа а победа све то јача, у ко. лико се оне више понављајући победоносно свршавају. Што се победе савеза чешће понављају, тим су њине савезничке везе снажније и савезне силе јаче. На страни побеђиваних нагона са свим је супротно: ту је клонулост и малаксалост, нити се тако поражен противник више и покреће у борби са изгледом на успех.

Вољине савезне чиниоце у етици називамо победе или мотиви. За морална човека дакле све зависи од тога: да се он снабде што већим изобиљем речених побуда, као што то и јесте у задатку васпитања породичног, школског, црквено-верског и друштвеног.

Дух наставе која даје само пуке представе и појмове, тј. која има у виду само развитак свести по количини њених елемената, тј. развитак интелекта, у педагошкој се философији зове иншелектуализам. Чувени немачки педагог-философ, Д-р Лај, у своме епохалном делу „ЕхрептепјеЛе Гадакнк,“ на стр. 510 о интелектуализму у настави вели ово: „ЈпјеПек ан ти ап 5ећше ипа Геђеп еглеџо! 1У1озепођезн еп.“ — Интелектуализам у школи и животу, про изводи знанствене бестије, тј. школоване животиње.

А друкче не може ни бити. Људски организам са свешћу јесте исто што и машина с њеном чудном направом, а побуде са нагонима исто су што и мотори са својом покретном силом. Док се мотор не пусти у свој ход, машина стоји непомично, пред најсавршеније своје направе и поред најподобнијег машинисте. Тако и најразвијенија свест