Učitelj

0 ПРИНЦИПУ РАЗВИЈАЊА 307

учитеља, и тама наше школе обасјаће се светлошћу новог васпитавања. И тада ће школе, као место, на ком са депом другују нови учитељи, другови њиховог детињства, као место дечије радости и спободе, место плодног дечијег рада и стварања, — постати први ступањ на путу ка оном царству братства великих и малих, за чије је приближење Толстој већ одавна дао све своје силе и за које раде сва најбоља срца човечанства.

С руског превео Д-р Јован Максимовић

О принципу развијања

Из РУКОПИСА пок. СТЕВЕ Д. Поповића

Нећемо се упуштати ради бољег објашњења у набрајање свега онога што је овоме начелу противно. Нећемо спомињати школе где се не ради ништа друго до само буба на памет, ћушка у главу, где се стешњује саморадња, слобода духа, где се учи све по једном калупу, где се деца кљукају, где им се само казује, а она безусловно примају, где се учи и непрестано учи на памет, где се све прима на веру, да је готово да се и не сажваћује већ читаво онако прогута. Да, да, то учење на памет! То је она врећа, у коју се може ћушнути свашта, то су хамалска леђа која морају понети свашта. Али шта ћемо, кад се толиким људима не може да избије из главе то пусто учење на памет; кад они непрестано говоре, да дете ништа не зна ако не научи на памет; кад се они сами варају мислећи да деца доиста знају оно што казују на намет; кад се њихове очи не могу никако да отворе да виде једном да се деџа могу свему научити, па опет да не бубају на памет она мртва слова што у књизи стоје. Шта ћемо с тим људима, кад они не престано у томе налазе право образовање, знање, кад они непрестано предикују: памтење треба вежбати док је детиња природа још нежна, мекана, да се за њу може прилепити свакојако семе које иначе не би нашло уласка у дух дечији. Ко је видео тупоглаву децу, идиоте, могао је приметити, како та деца могу да вам кажу све што су научила на памет, било из свештене историје, било из рачуна, земљописа итд. али кад се хтело да види како стоји с разумевањем, појимањем, мишљењем, онда се нашло нешто

20%