Učitelj

290 ; УЧИТЕЉ

стор времена и у њему ћемо се сада задржати само на ономе што је Милићевић урадио за школу.

Јачи књижевни рад Милићевићев почиње од 1857. године, и до 1868 већ је имао двадесет и две публикације. Али тек од те године почиње његов педагошки рад. Дошавши у Министарство Просвете за секретара, он покреће „Школу“, коју је после уређивао све до краја 1876 године, дакле пуних девет година. Кроз „Шкољу“ своју он је проносио све оне идеје, које су покретале у напредак школу и наставу у нас, које су увеле гласовеу методу при учењу читања, место старога претешкога срицања по именима по јединих гласова „аз“, „буки“, „веди“ итд., које су унеле у школу наш лепи народни језик, место оне накараде што се зваше „славено-сербски“, и које су установиле прву учитељску школу у Србији, где ће се спремати учитељи, који ће после поправити сву наставу у основним школама. И Милићевић је своју „Школу“ доиста уређивао мајсторски. Не само што су у њој штампане текуће, дневне и најпотребније створи, на најчистијем језику народном, без и једне грешке штампарске, него су и научни чланци одвајали једрином од времена у којем су излазили. Са слашћу ћете и сад прелистати сваку годину и мало ће бити ствари, које неће привући пажњу вашу и нагнати вас да их прочитате до краја. Ту је било и дописа, у којима се цртао живот школин и прилике у којима се школа тада налазила. Између осталих карактеристичан је један, који се жали на нову букварску методу и вели, да је стари начин читања био много лакши... И Милићевић му у својој „Школи“ штампа овај приговор, као јаван глас против новога начина, али дописника упућује на размишљање и правилније поступање при извођењу овога начина, па ће се и сам уверити о бољитку њену.

Уређујући „Школу“ у овако напредноме правцу Милићевић је био и први учитељ нашем ондашњем учитељ-