Učitelj

330 | УЧИТЕЉ

Да се интереси школе не занемаре, и да се широко поље педагогике још више рашири, учитељи швајцарски образовали су своја кантонска и обласна удружења. Ту се они врло често састају да већају о свима пптањима која се тичу општег образовања народа, и учитељства на по се. Ако би се оно напред речено, усвојило, као тачно да је школа демократија за себе, онда је јасно да и учитељи и учитељице, морају учествовати у свима. земаљским пословима који се односе, не само на њихову школу, већ и школу њихових суседа. Они се дакле морају интересовати. питањима која се тичу просвећивања народа, исто онако, као што се сваки члан демократије интересује јавним питањима државнога уређења. Да тај свој циљ што боље постигну, швајцарски учитељи данас имају три удружења. Једно удружење обухвата ону област у којој се говори немачки, то је дакле немачко учитељско удружење. Друго је француско, а треће талијанско.

Прво је највеће, а треће најмање. Но ми не мислимо да овде

ошпирније говоримо о тим удружењима. Исто тако не можемо се упуштати у опширнија излагања која би се тицала средње и више наставе. Згоднијом приликом, и на згоднијем месту, биће можда речи и о томе; а засад само толико помињемо, да бу

швајцарске школске прилике тако компликоване, да се оне уопште,

оваким једним збијеним члачком не могу ни представити тако исцрпно. Да се у потпуности изнесе целокупно стање данашњих школских прилика у Швајцарској, требало би за то писати отприлике такво једно дело као што је оно Хуберово: „Статистика

швајцарских школа“, у 8 свезака, близу 3000 страна, велике.

осмине. (А. Ниђег, 5ећуеетвеће Зеу ађан К, 2илећ, 1894—917. Ваде 8). Али, упуштати се у таке детаље, овде је немогуће. И све ово што смо досад дали, само је једна скица, један одељак оне монументалне зграде на којој је вредни и разборити швајцарски републиканац урезао речи. „Швајцарска пародна тросвеша.“

Јеланпут је Тома Карлајл казао: „Ако у којој држави има само један једини човек који је. имао слособности за учење, па, је умро ненаучен, онда је то трагедија.“ Ова реченица садржи страховиту оптужбу противу државе и друштва. Швајцарска Република је данас ту оптужбу са себе бар донекле скинула а хоће ли и Србија тако што учинити, то ће казати они, који о тим стварима буду писали и говорили после сто година !

Цирих, 14 августа 1908. Мал. Ст. Станојевић, (ејом 01 Шиу. Хе ЈогК.

ам

Ја