Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 387

пита, се: зар није израз те декаденције у ширем социјалном животу ' Каква иронија судбине% Каква сличност Ничеовог морала, и морала нашег етичара, који Ниче-а сматра за декадента 2 Први је социјалисте, „који — како он вели — поткопавају инстинкт, задовољство, осећање задовољности са својим малим бићем“ звао „олошем“ — други, њихове тежње и идеале сматра изразом „декаденције у ширем социјалном животу.“ !

Но за свесног посматрача живота, јасно је, да такав данашњи „морал“ треба одрицати јер њега одрицати значи утврђивати нов, бољи човечански морал, који одбацује свако ропство па ма од куда оно долазило. Исто је тако јасно за сваког свесног посматрача живота да се то не може извршити без икакве борбе само моралишући. Јер „данас су фактички однови такви, да ко неће да буде слуга, он мора тежити посподству. При таквим околностима не треба ни мислити о томе, да ће неко жртвовати своје реалне интересе ради идеалних моралних задовољстава. Ми нпемо толико сентиментални, да тако нешто очекујемо. И ма да се ми с моралним одушевљењем боримо против класне владавине, ми ипак негујемо у себи класно сазнање. Ми проповедамо вечни мир и изазивамо социјалну борбу. Ми хоћемо да уништимо сваку владавину, установивши своју сопствену. Те противуречности сувише су тешке за „образоване“ људе. Но и моја је баба знала, да коме је сваки дан — недеља, тај сасвим нема недељу, тј. где сви владају тамо нико не влада“ (Дицген).

Кад такав идеал друштвени писац назива декаденцијом онда то није доказ моралног опадања на западу, него доказ моралне и умне декаденције његове. |

Да речемо коју и о уметности у којој писац види творевине сецесионизма, која је по њему „духовно чедо те исте деканденције.“ Нема сумње да уметност оваква каква је данас не одговара циљу уметности, какав јој придаје сувремени цивилизован човек. Пре свега апстрахујући печат вулгарности, који данашња уметност носи на себи, она и не постоји за цео народ него за један врло мали део народа. И баш као што њоме подмирује духовну потребу само мали део човечанства, тако се исто њоме занима један врло мали број људи морално понижаван од оних, који су у стању да имају доста свиња, магараца, мазги и новаца. У томе

! Братимство : број 9. Учитељ 22