Učitelj

"~

М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 298

Школе и са стране и Милићевић на овоме пољу уступа место њима а одаје се радовима на нашој Историји, Етнографији и на приповетци.

Све су ово изврсна дела, која и данас садржином својом поучавају и забављају, а чистотом језика и лепотом штампе освајају и задивљују.

У „Педагогијским Поукама“, које се могу сматрати као први већи самосталан педагошки рад његов, Милићевић вели:

„Биће скоро десет година како имам пријатну дужност да походим школе по Србији.

„Тим путовањем стекао сам познаника и пријатеља од Дрине до Тимока и од Дунава до Рашке и до Увца. То ми је благо мимо блага овога света.

„Осем тога, походио сам и видео готово сва места која је залила крв ослободилаца ове земље, или на којима се извршило друго какво славно народно дело. А то је опет тековина, којој цену одређују и ум и осећање унаточ.

„Али ме највише повлачаху на те пушове она јашанца мале веселе дечице, прикупљене око вас, пријатељи

учитељи, да се напоје знањем ш врлином под слеменом

ваше учионице.

„Велика важност учитељскога рада истављала ми је, кад сам се год виђао с вама, прилику и потребу да се разговоримо о овој или оној тегоби, на коју се наилази кад се ради у школи...“

И онда вели, да је желео, да те разговоре и поуке, поткрепљене мишљењем разних писаца, прикупи, стави на хартију и пружи свима који се занимају овим тако важним послом.

Кад овоме додамо још да у последњој четврти овога века ни један уџбеник за наше школе о Отаџбини нашој и народу нашем није написан а да се није у великој мери користио обилном грађом коју је пружила „Кнежевина