Učitelj

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА КЊИЖЕВНОСТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 389

један поглед на народну књижевност и просвету у Босни и Херцеговини

У ово доба кад је питање створено анексијом Босне и Хер-

"цеговине створило не само у српском народу већ и у целом обра-

зованом свету јак интерес за те две српске покрајине мислимо да, неће на одмет бити да бацимо један поглед на културно стањеин просвету у тим земљама нарочито за ових последњих 30 година од како је Аустро-Угарска предузела администрацију у њима. . Да почнемо прво са књижевношћу у Босни и Херцеговини. На први поглед, који би се могао бацити на књижевност поносне Босне и Херцеговине, увидело би се да се, она сасвим

јасно дели на два дела: стару и нову. Стара босанска писана

књижевност, била је књижевност њених свештеника и калуђера, а не књижевност самог народа. Права народна књижевност огледа се у том времену само у богатој народној усмепој књижевности (песми и приповетци), коју је гајио босански српски народ и која чини један од најлешших делова нише целокупне народне усмене књижевности.

Писана књижевност састоји се из богоугодних беседа појединих свештених лица (Дивковић). Оно што би било, по свој прилици, најинтересантније из старе босанске књижевности, богата богомилека књижевност, у којој би се најбоље могле видети идеје српскога народа и његово политичко уређење, то је на жалост уништено. Навала Турска спречила је развијање босанске књижевности. Ослобођење Србије и заснивање нове српске књижевности утицали су јако на Босну и Херцеговину. Београд се нагло дигао као културно средиште свих Срба и он их је стао привлачити себи. Кад је Аустрија окупирала Босну и Херцеговину она је тиме нанела српству јак удар, и тај је удар нашао искру у камену: у колико је Аустрија тежила да народ што више католичи привлачи Бечу и германизира, у толико се народ томе све више опирао, у толико је и више развијао своју делатност на буђењу народне свести и демократизацији просвете да у колико је Аустрија оснивала више. католичких цркава и манастира и у колико је више уводила у Босну језуите, у толико је више српски народ православне и мухамедове вере сам о свом трошку, са највећим