Učitelj

МОРАЛНА АУТОНОМИЈА И ВАСПИТАЊЕ 581

разјашњено целистодношћу дотичнога рада по опстанак појединачни и социјални. Ако у једноме друштву преовладају елементи, који се управљају по извесним моралним погледима с тога, што увиђају, да од тога зависи како развијање заједнице тако исто опстанак, углед и кредит појединаца у тим заједницима, то је и то друштво отишло за један степен даље у своме моралном развитку. И овде имамо потчињавање пропису, закону, али то потчињавање је оправдано целисходнпошћу закона: оно је засновано на разлогу. Такво друштво је засновано на принципу легалности; оно је основ за правпу државу.

ђ. Те потчињавање закону с разбором огледа се јасно и у развитку појединаца. Док ученик млађих разреда врши све, што му је наставник заповедио, слепо, само с тога, што је то наставник заповедио, дотле већ ученици ста"ријих разреда могу увидети, да сви прописи дисциплинекп ниву само безразложна' воља наставникова, већ да без њиховог испуњавања не може бити реда и рада. Они, даље, уче не само да задовоље наставника — и ништа даље — већ и « тога, што увиђају, да се тиме духовно оружају и спремају за живот. У опште, рефлексија њихова о властитом раду њиховом одводи их до сазнања целисходности тога рада. С тога и њихово, дотле слепо, потчињавање прелази у вољно потчињавање, али по мотивима, који нису искључиво етички.

6. На највишем ступњу развитка пак налазило би се оно друштво, у коме би чланови његови вршили моралне прописе, не с тога, што то неко од њих захтева, не Ни Ф тога, што су целисходни, већ просто зато, што су ти пропиви, као психичке појаве, сазрели до савршенства, те их с тога и врше по вили њих самих и ради њих самих. То савршенство њихово не би, према томе, било "само по томе, што би они, као појмови, били на приро-

дан начин и до потпуне јасности у духу образовани, већ 34»