Učitelj
из школског РАДА 565
бање п осећају неку радост и задовољство кад то постигну. Да се тај интерес и воља одрже потребно је'прегледање дечјих задатака, које они израђују на таблици или хартији. Задавање без прегледања збира вољу и интерес код ђака и привикава их погрешном и лакоумном раду, који је једног часа погрешно радио задатке, а нико му није то показао да је погрешно, он живи у уверењу да је добро радио, па тако ради и други пут, а ленштина, који један пут није израдио неће ни други пут, јер зна да му се неће прегледати. Али шта ће да ради наставник у неподељеној сеоској школи са три или четири разреда. Да су му живци од челика, а енергија лавовска, па не би стигао и издржао да сва та вежбања увек прегледа, поправи и ученика упути.
Да би се овоме олакшало, у многим рачуницама, код запшадних народа, налазе се израђена вежбања и задаци: код сваког је задатка и резултат његов. Наставник тада по резултатима може да сазна правилност радње, а то исто увиђа и ученик и осећа неодољиву жељу да ради дотле, док му онакав резултат не изиђе. Није истина да би деца онда готове резултате потписивала. Баш напротив резултат означен у рачуници појачава им интерес за рачунањем и улива самопоуздање кад виде да им излази онолико, колико је у рачуници. У осталом и овом преписивању доскочило је се. У многим швајцарским и француским рачупицама за основне школе, удешено је овако: једна иста рачуница израђена је у два примерка, један за ученике, а други за учитеља. У ученичким рачуницима налазе се задаци без решења а у учитељевој рачуници ти исти задаци са решењима. У нас се учитељи неподељених школа могу помоћи тиме, што би сами раније израдили поједине задатке и са готовим решењима лакше контролисали израђене задатке ученичке, прегледајући код слабијих уче. ника и цео рад и вршећи том приликом исправке и упућивање.
· Овде је место да проговоримо коју о самом избору задатака. Ако је и због чега рачуница потребна у основној школи, потребна је на првом месту да пружи масу подесних задатака за вежбање и развитак саморадње. Математика је предмет, који се учи са писаљком у руци: после предавања долази самостални ред и вежбање. Али у избору задатака греше многи наставници, аи писци многих дечјих уџбеника. Има учитеља, који попамте неколико задатака, па им је то све што кроз читав низ година задају, и кад ђак уме такав задатак да реши, он код њих онда зна рачун. Има их, који одбацују сваки уџбеник п задају задатке по наро-