Učitelj

600 УЧИТЕЉ

ЛИСТАК УЧИТЕЉ НА ПОСЛУ.

по роману „Учитељ“, од Едмонд де АМИЧИС,

(Наставак.)

Интриге против учитеља. Но тај миран и срећан живот био је краткога века. Против Рати-а је почео интригиратп месни делегат, човекомрзац, који ни о чему није имао јасна појма, жучни, малецни сеоски језуит, како га назива де-Амичис.

Учитељ је осећао, да му се над главом спрема бура, али није могао да замисли, какав ће повод да изберу, да му нашкоде. „Његову енисходљивост у школи Али је дисциплина у школи таква, да се боља не може ни пожелети. Рђави резултати предавања% Није могуће. Он је био уверен у своју правичност. А међу тим рђави знаци били су несумњиви.“

Једном, када је ону виду казне задржао ученика у учионици. спазио је, да делегат тумара поред прозора и загледа унутра. Други пут је видео, да председник општински као да вреба некога у школи. Још горе је било то, што се и међу ученицима опажало нешто непокољно. Многи становници при сусрету са учитељем загледали су га чисто питајућим погледом, као да су на њему баш тада видели неку мрљу, израштај, који раније нису спазили.

Узнемирен, Рети је одлучио да се обрати лекару општинском, младом човеку, с којим је био у добром односима. На Рати-ево

питање, лекар се сав зацрвенио. Видело се, да је јако збуњен. На

послетку одговори:

— Не знам бога ми. Наравно, предрасуда... Висте сувише добри. Верујте ми, љубазношћу и добротом нећете моћи ништа учинити са суровим људима. Они те особине не разумеју. Примају их за слабост или зашто друго... Будите строжији према ђацима.

Више ништа није рекао. Доброта; Слабост“ Исти прекор, какав је већ чуо и од председника. Мање шећера, рекао је он. Но зашто не кажу јавно, отвореног Нашта та тајанственостг Зашто су деца почела показивати неко нерасположење, готово непријатељство према њему :... Очевидно је, да је било што друго по среди.

Сутра дан је приметио код ученика некакав ружан смех, када је он почео миловати једног уплашеног ђака.

- „Учитељ је осећао, како му је срце охладнело, а лице др_жхтало. „Зашто се смејетег“ упита он. Нико не одговори. „Но, дакле, реци ти“, окрете се он највећем. „Зашто си се насмејао,“ Шта си помислио; Шта су ти рекли“