Učitelj

ЛИСТАК - 605

да смо Дели. Потребно је, одиста, родити се сличним педагогом. Ништа није лакше но подражавати се томе методу. нарочито човеку без срца. Представљати собом непоколебљиву судбину, бити хладан, не знатџп ни радости ни жалости није тешко ни обичном занатлијп, нарочито ако себе представља полубогом у школи. Н) ресултати ће бити права супротност онима, које је Дели“ постизавао. Деца ће улазити у школу ве као у храм, него као у апсану. Посао школски биће им одвратан, а учитељ мрзак. Треба бити човек дужности а истовремено и човек срца; треба децу ватрено волети, али у ту љубав према деци треба уносити што више разума — ето тај, п само тај аманет даје рад јунака романа. А да ли ће преовлађивати љубавно или паметно, разумно васпитање, то зависи од индивидуалности наставника, као год што се према индивидуалности ђака одређују средства, која се морају бирати при васпитању.

Жалостан положај учитеља-ца. — У сваком месгу, где је учи тељевао Рати, било је по неколико учитеља. Тако је билону Пјацени, где је у једном разреду радио неки стари учитељ. Инспектор је био поражен необичном тромошћу, каквом је тај сгарчић предавао.

— Па није рђаво, — рекао је инспектор, — али не би сметало, кад би било више енергије.

Старчић мирно погледа инспектора преко наочара као да би хтео рећи: а где ћу је наћи:

Инспектор брзо и љутито пређе на обична питања:

Колико година служите% 48 Плата; — 110 лира (око 125 динара). И то је све, што сте добили за све време вашега учитељевања“ — Све.

Инспектор га погледа. — Колика ће вам бита пензија, кад. вас пензиопишу% — 13 лица (13.68 дин.) месечио. Имате ли да изјавите какву жељу г — Не. о

Инспектор се одобровољи. Када је он остао сам са Рати-ом, рече му: да се јако каје за јеткост, којом је говорио са сгарчићем, који даје школи и последње дане свога живота, да би имао хлеба. Па шта још треба тражити од њега>

— А сада још има неки милосрдан човек, који смишља да у великим градовима оснује склоништа за мангупе псе! Смешан је овај свет!

Учитељ се брија на часу. Инспектор је причао Рати-у, да је сад скоро посетио школу у неком сеоцету. Наишао сам, вели, баш у тренутку, кад се учитељ бријао, и истовремено диктирао ђацима, да нешто пишу. Јадник се толико збунио, да се посекао по лицу. Учионица је истовремено служила и за становање, јер друге собе није било. У њој су били кревот са постељом и кош за жито. Учитељ је на самом часу кувао кафу, пушио, чистио одело. Па како могу да карам „мисионера цивилизације“, који живи у тако несрећним приликама; Најинтересантније било је то, што је он