Učitelj

698 УЧИТЕЉ

карту врлина гезр. дужности, како је износе поједине мо. ралисте. За наш посао довољно је, ако, примера ради, наведемо неке од њих. Њих деле моралисте у две категорије: у дужности према себи и дужности према другима. Прве су моралног карактера, разуме се, само у толико, у колико се њиховим вршењем одржава јединка да би била способна за разноврсно социјално кретање и моралан рад у друштву човечанскоме. У те дужности гезр. врлине долазе, пре свега, врлине владања самим собом: умереност, задовољавање с малим, храброст, сталност, стрпљење п стишапост; за тим разни облици частољубља: понос, секромност, смерност. Потом долазе праве друштвене врлине, као што су саучешће и љубав, дарежљивост и захвалност, правичност и опраштање, истинитост и савесност, патриотизам и хуманост. Телеолошки карактер људских особина, кеје се овим именима називају, очигледан је. И то управо чини, те и мерални рад по њима није потпуно с ободан од обзира на олржање личности. Сам морални рад је пак у толико у служби јединке, у колико је јаче истакнута целисходност дотичнога рада по одржање јединке.

17. Највиши морални појмови јављају се као моралне норме за наше владање, независно од икаква обзира на то, да ли потпомажу наш опстанак. Па шта више, по тим се нормама поступа чак и онда, када је то поступање штетно по наш опстанак. На овоме ступњу врши се оно, што се као морално упознало, не ради угледа, јер нам често допоси понижење и подемех осталих; не због задовољства, јер нам често доноси несрећу; не због користи, јер нам често доноси штету; не због целисходности ње гове по наш живот у опште, јер нас то вршење често доводи до пропасти. На овоме ступњу морални појмови су ослобођени сваке везе с индивидуалним опетанком и личном срећом и остварују се само по сили своје властите снаге, коју имају у свести учиниочевој.

18. Да морални појмови дођу до ове зрелости свакојако је било потребно да прођу кроз две претходне ста: дије: принуде и целисходности, али се оне јављају као нова и највиша стадија моралнога развитка тиме, што "превазилазе оба та стадија одбацивањем сваке везе моралних захтева с ма к-квом принудом или цилисходношћу.

а а а ад с

аи А

па а де оваа: њ

(ај