Učitelj

СЛОБОДА И НАСИЉЕ У школи 683

да неки читаоци „Учитеља“ не би имали при руци лист наших професора, доносимо овде кратак исцрпан преглед Толестојевих мисли о лажном и истинитом путу васпитања, и образовања.

Одмах на почетку тога чланка наилазимо на мисао, да је „једини критеријум: педагогије — слобода, једини. метод — опет, експерименат.“ Из даљих одломака видимо до Толстој не одобрава да се програм наставе израђује „од горе“, но вели, да се програм наставе може израђивати тек „на лицу места“, њега треба да израде деца и њихови родитељи; он ће се стварати према духовној физиономији, према душевним потребама, захтевима самих ученика. „Право одређивања : шта треба да се учиу народној школи, ма е које стране да расматрамо то питање, припада народу, тј. или самим ученицима, или родитељима, који шиљу децу у школу, и стога, одговор на питање: чему да учимо децу у народној школи, можемо добити само од народа.“

Но данашња школа тако не чини. Место да програм наставе израђује у школи и са васпитаницима она отпочиње свој рад са програмом већ унапред начињеним те место да програм иде за васпитаницима, деца морају да се догоне, из темеља мењају према програму, што нарушава ону школину слободу. без које у њој нема жива, непринуђена и успешна рада. ;

Толстој вели, како сви признају да су школе несавршене (он лично налази да ву штетне) и да треба што више поправака, које би одлакшале деци учење, а овамо су унутрашње школске прилике таке, да се никад не може дознати: какве су поправке потребне, јер они којих се те поправке тичу, тј. деца, немају у школи права говора. На тај начин се неће никад ни дознати, шта је деци незгодно, шта им је одвратно, и шта она воле, шта им прија. „Кад човек помисли, — читамо у једном одломку, —- колико је већ векова прошло, како се деци одговара на питања, која нама никад ни на памет није падало да некоме став-“ љају, и кад се помисли, како су много одмакла данашња

1 Критеријум — обележје, испитно средство, судијско мерило, средство 3: пресуђивање: да ли је нешто истинито или није.

44%