Učitelj

686 УЧИТЕЉ |

родитељски рад, занат и таки су, најзад, покушаји јаснопољанске школе.

Даљи погледи Толетојеви на слободу ученичког и наставничког кретања у школи, изложени су у следећим одломцима из личне преписке, из дневника и разних педагошких чланака великога пиеца.

Нека предају, колико знају; нека уче, колико хоће

Немешање школе у ствар образовања значи немешање школе у образовање (формирање) веровања, убеђења и карактера онога који се образује. А то се немешање постизава на тај начин, кад се ономе, који се образује остави потпуна слобода да прима оно учење. које се слаже са, њиховим захтевима, и које он хоће да прими у толикој мери, колико му је потребно, колико хоће, и кад је слободан, да се уклања од оног учења, које му није потребно и које он неће.

Како да учимо другог Који је најбољи метод“ — то је у исти мах питање и о том: Који је однос између учитеља и ученика најбољи. Нико, вероватно, неће спорити, да је најбољи однос између учитеља и ученика — однос природности и да је оно што је противно природности, да је оно — приморавање, присиљавање. Ако је то тако, онда се мерило свих метода састоји у већој или мањој природности односа, то јест, у мањем или већем приморавању при учењу. Што с мањим приморавањем деца уче, тим је метод бољи; што веће приморавање, тим је гори метод.

Кажу да наука нови у себи васпитни елеменат: то је и истина, и није истина, и у том тврђењу лежи основна погрешка постојећег парадоксалног! погледа на васпитање Наука је наука, и она ништа (друго) не носи у себи. А васпитни елеменат лежи у предавању наука, у љубави

: Парадоксално је оно, што је против очекивања, противно ономе на што смо вавикли, противно ономе што се у опште држи за истину. Парадоксална тврђења су она т., која противурече уобичајеним, нормалним тврђењима. Прев.