Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 741

чела васпитања развио из искустава, учињених у васпитној школи коју је основао на универзитету у Чикагу. Предузеће је отпочео у неку руку с проблемима, поставивши најпре питања: 1 шта и како се може урадити, да би школа дошла у тешњу везу са животом детета у његовој свакодневној околини, како би школа престала да буде место, у које оно долази, да научи само извесне задатке2 2. Шта треба да се уради, да би се нашло наставно градиво, које би имало позитивну вредност, стварни значај у животу детета и које би чак и мањем детету изгледало од вредности, и потстицало да задобије подобности и знања, за малог ученика исто. толико важни, као год студирање за одраслогр 3. Како се може изводити поучавање у формалним предметима — вежбање у вештини читања, писања и рачунања — и то на начин, да при том буду полазна тачка искуство и занимања из свакодневног живота и да она непрестано чине видну основу, и да ове вештине и подобности стоје у вези с таквим радњама, које саме по себи имају значај> 4. Како се може у васпитању радити на индивидуалности“

Ова тштања су обрађивана као проблеми, који се имају решити радом у васпитној школи, дакле не теоретичним путем, већ практичним делањем, школским радом. Из тога је се јавила потреба да се целокупан рад у школи оснује на властитом раду деце, другим речима: да буде ручни рад средишна тфачка васпилаања.. Ту је једновремено рађено у три главна правца: 1. рад у радионици алатима, којима се прерађује дрво и други материјал: 2. кување и 3. текстилне радње, шивење и ткање. При томе није превиђена тесна веза између природних наука и ручних занимања, будући да су природне науке већином експерименталне природеи да извођени радови при њиховом изучавању траже већу меру умешности и вежбања руку и ока.

(С изучавањем историје, код мање деце, спојен је рад руку тако, да она израђују алате, домаће ствари и оружје. Уметнички радови, цртање, сликање и моделисање чине другу страну васпа. тања. Заједно с тим се за телесни развитак раде гимнастика и друга вежбања, пошто се они сматрају као срество да се помоћу медиума тела развију моралне и духовне подобности. Дете се највећма учи телесним радом, пре него што је његов дух отпочео систематски да ради. Према томе школа треба. да стави себи у задатак, да уреди и организује различне радње тела са гледишта науком утврђених, тако да њихово извођење не буде остављено случају, као што бива изван школе. Из тога излази задатак, да се-