Učitelj

ОДЕЋАЈИ УКТСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 5):

чулних органа и отуда може изазивати и квалитативно врло различпе осећаје. Осећаји такнућа п слуха у толико су сроднији, у колико постају помоћу механичких надражаја, док осећаји укуса, мириса и вида проистичу од хемијских надражаја. С друге стране осећајима такнућа и светлости заједничко је то, што су подесни за врло тачну локализацију и тиме долазе у тесни однос према нашем схватању простора. Ми гледамо и осећамо у простору. Напротив, како нетачно локализујемо какав звук или укус или мприс! Ми слушамо, кушамо и миришемо најчешће скоро без икакве локализације, док су такнуће и вид у еминентној мери просторна чула.

Најпре ћемо говорити о осећајима укуса. Већ код ехиподерама налазимо издвојене направице за укус. Тако је Нагел пашао да морске звезде имају оличену моћ кушања, која је локализована у амбулакралним ножицама. Сада је то поуздано доказано и код многих инсеката.: Па и код појединих целентерата, нарочито код акцинија, код бероеа међу ктенофорама, утврђена је осетљивост за укус. Ако се пипни венчић адамзије додирне са ваљушцима од хартије, који су од чести натопљени исдеђеним рибљим соком, а од чести не, онда акцинија обухвата само ваљушке који су натопљени рибљим соком> Код кичмењака т.аВ. квржице за кушање представљају направе за укус. Оне су доста неправилно разасуте по језику. непцима и с доње стране врха од гласничког поклопца, а гушће су накупљене само у т.зв. Раршае сјрештуаЛабае и Топајае. У Раршае Еапобогтез ређе су, а Раршав НИ оттев изгледа да у опште не осећају укус. Пада у очи, што се код деце чини да је осетљивост за укус много распрострањенија у устима. Нижа вам слика представља анатомске односе. Код нижих су кичмењака (Горћиз-а, зсу ши-а), а нарочито код већине бескичмењака, завршни нервни апарати за осећаје хемијских надражаја распрострањени свуда по кожи. Само се течности кушају, а чврста тела и гасови морају се прво растворити. У групи квалптета укуса поузданс се разликују само четири: кисело, слатко, слано и горко Од других се без довољног оспова наводе и алкално и метално као нарочити квалитети укуса. Оба

1 () органима укува код инсеката нарочито упоредити рад УУИ-а, Лезоћг. КЕ. зивзепзећ. 2001., ев. ХР.

2 Роџоск пи Ботатез, Јошт. Шпп. 50ое. Хо1. ХУТ. У. Мадеб, 7001. Аплеткег, 1892, 5ерћ; Рушдегв Атећ., св. 119, пи Врноћ. 200102., св. 18, 1894; о чулу укуса код мекушаца види Е. Пибога, Сотрђез гепаиг, 1890, ~ 9.