Učitelj

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 45

ностима, дакле код спорог пењања надражаја, попети од 71 на

109 ЦЗ С погледом на такве огледе говорило се и о нарочитој „променљивој осетљивости.“

Сад ћемо напред наведене бројеве тачнијв испитати и видети да ли се они слажу с Веберовим законом. Овај доказује: Меродавне су не апсолутне, него релативне разлике надражаја, т.ј. надражајни прираштај, који је потребан да произведе разлику у осећају, увек је исти разломак од првобитног надражаја Именује ли се првобитни надражај са Н, тек приметни прираштај надра-

· 5 ЕН жаја са ан, онда, Н треба да буде константно, свеједно, колики.

је Н. Ми ћемо начинити овај разломак за предње бројеве:

0,32 : == 0,82

0,96: 5=-=019

140: 10==0,14

2,04: . 20 0,10

14: 100==0.07

98,9: 000 == 0:08

81: - 1000 —— 0,08

156 — :4000 == 0,04 Из овога видите, да споменути разломак остаје приближно константан само, кад су почетне тежине између 100 и 1000 грама. Само у овим границама надражајни прираштај мора сачињавати један и исти одређени део почетног надражаја, те да постане приметан. Дакле, Веберов закон вреди само за средње величине надражаја; за врло мале наша је релативна осетљивост за разликовање мања, за врло велике већа, него што изискује Веберов закон. Ово је тав. „ниже и више одступање“ Веберовог закона. Релативна осетљивост за разликовање расте дакле са величином надражаја. Знатно већа бива наша осетивост за разликовање, кад се тежине не мећу на нашу руку која мирује, него кад у исто време извршујемо покрете за дизање. У последњем случају појава је осећаја свакако много компликованија: осећајима притиска придружују се осећаји положаја и покрета; помажу нам, да можемо поредити утицај истог надражаја на нашу моћ осећаја у различним положајима. Фежнер је дао нарочиту методу за испитивање осетљивости за разликовање при дизању терета, која се означава као мешода шачниг и поорешниг случајева. Она, даје знатно

8 Увореди етфрфите, Лећзећг. |. Рзусћ. и. Рћуз., 1894, св. У1, стр. 472.