Učitelj

НАШЕ ШКОЛЕ У источној СРЕНЈИ - 1617

днообразнији и модернији начин рада а школе осигурају материјално, пропала је у самоме своме зачетку. Да ли намерно или не, Министарство Просвете са целим својим штабом схватило је погрешно суштину сталнога надзора. Оно није водило рачуна о стручној спреми надзорничких кандидата, или ако их није било довољно са стручном спремом, да учини добар избор између њих, но се је руководил» поглавито партијским обзирима и личним симпатијама. На њих се више полагало као на политичке личности но као на просветне раднике. Рачупало се, да се преко њих сломије слободоумна струја у народу. Једни би, непрекидним надзором, привезали учитеље за школу и тиме онемогућили слободоумне агитације, други би се памерно, из свога властитог уверења ставили на страну владе, која је овај покрет сузбијала, те се је рачунало, да ће се па тај пачин брзо доћи до циља. Да би се пак новопостављеџши надзорници што више придобили, ударило се у неоправдано и неправедно паграђивање, постављајући их са унапређењима од по 1000 п више динара, чиме је створио оправдано огорчење код средњошколских наставпи«а, те је тако "положај школеких. надзорника постао не пробни камен њихове спреме и енергије, но златна јабука, о коју су се требала да ломе бојна копља. Један је кандидат, ако се пе варамо, ни у молом ставио да тражи надзорнички положај ради одмора м поправке порушенога здравља и малперијалниг прилика. Разне спреме, разних

1 Како су онда сматрани надзорници и шта се од њих очекивало, нека покаже овај пример. Ол 1903. године, одприлике на месец дана пре избора Вељиних са листићима, буду позвани сви надзорници на конференцију, која је и одржата у манистарској канцеларији. Дневни је ред био обилат најживотнијим школеким питањима. надзорници беху радосни, што ће се једном учинити крај многим невољама, од којих пати основна настава. И отпоче жива полемика. И док су надзорници падали у све већу ватру бранећи и заступајући своја гледишта, на лицу г. министра могла се је јасно опазити извесна узнемиреност, нестршљење, што се је најбоље оличило у напомени, „да г. надзорници буду што краћи.“ Но како ова г. министрова напомена не задовољи ова његова очекивања, као на пању прекиде рад речима: „да Његово Величанство жели да му се представе сви школски надзорници“. Сутрадан у староме дворцу, у соби за примање сачекаше упарађени надзорници пок. Краља Александра, који у подужој својој беседи најзад мољаше г. г. надзорнике „који са учитељима ведре п облаче“ да му не загорчавају дане но помогну, да поведе Орбију срећнијој будућпостаи, т. ј. да му помогну, да Веља срећно изврши изборе. Да не би пак изгледало да надзорнике зове Краљ, удешено је, те је један од надзорника предложио да се иде Краљу, а г. министар то прихватио, рекавши, да је и Краљ изразио неку жељу.