Učitelj

192. а а

место другога учитеља. Онако исто као што нема поузданих података о томе, ко је дошао на Шаркићево место, тако је исто сумњиво ко је дошао после Крецојевића; уошште је прва половина те пете деценије сиротна овим подацима. Према ономе што у 1845. у старијој школи налазимо Михаила Ваљевца из Сремске · Митровице, може се мислити да је он заузео, али извесно не не-_ посредно, место Крецојевићево. Пред овим Ваљевцем помиње се да је био и Џаврић учитељ, али сео њему ништа више не зна. Са Ваљевцем су били исте године у колегији још и Хаџи-Никола Христић, у млађој и Живко „лазић у средњој школи; овога | последњег налазимо још у новембру 1844. у тој школи. Значи да је негде у 1844. години јагодинска основна школа добила и трећу, односно средњу школу. По платноме списку Ваљевац је · као најстарији имао месечно 300, Лазић 150, а Христић 116 гроша _ и 26: пара чаршијских. Последњи је, изгледа, кратко време провео у Јегодини. У првој половини августа 1846. општина је вахтевала да се он смени, јер је „древна бекрија и учитељског |

владања на себи нема ни најмање“, па тражи да на његово место дође син Цаке Поповића Стојан, као Јагодинац. За учитеља Живка вели, да нема никаква порока. Због овакве тешке оптужбе Христић је збиља смењен још пре почетка нове школске године и

отишао у Подгорац, јер га тамо налазимо 1847. У исто скоро

време отишао је и Лазић. Молба општине ипак није у свему

испуњена, јер у октобру исте године на места Христића и Лазића беху дошли Никола Барутлић у средњу, а Жика Антић у млађу школу; последњи са платом од 132 гр. и 13: пара ме-

сечно. Са овима је општина направила и уговор, а тада налазимо

први пут споменутог и „фамилијаза школског“, којег је општина погодила од Митрова те до Ђурђева идуће, 1846. да служи за „200 гроша и 2 оке свеће“.

И у идућој, 1846., учитељи су се често мењали у овој школи. Већ у првој половини јануара Барутлић је затражио уверење од

општине о своме владању и успеху и она му га је дала изјав- —

љујући, да се лепо владао како у школи тако и у чаршији и да. је дужности учитељској „точно соответствовао“. После месец дана отишао је и Антић. Место Барутлића извесно је заузео Павле Марковић, који се потписивао као учитељ „П разреда“, јер му је општина, на молбу његову, првих дана јула месеца, издала уверење, да је за време свога пребивања у Јагодини, „получио похвалу за успех код деце на испиту“ и да је у опхођењу са гра- |