Učitelj

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ нар. ШКОЛА ~ 193

ђанима био увек примеран, а младежи служио као углед. Какво лепо мишљење према ономе што га је општина стекла једва после 4 месеца о истоме човеку! На место Антића П. Радовановић је по молби општинској у фебруару поставио Стојана Цветковића, новоанског учитеља, који је и био из Јагодине, наређујући да се са њим закључи уговор. Та су три учитеља (Ваљевац, Марковић и Цветковић) завршили ту школску годину, извели децу на главни испит и започели нову 1846/7. Први је од њих отишао Марковић. Њега је примирителни суд, по жељи општинара, 7. нов. ~ 633. преко начелства оптужио Радовановићу тражећи на његово место способно лице „по, томе што је овај (Марковић) јавни бекрија а друго што и својој дужности не соотвествује пристојно и најпосле у пијанки (већ 10 дана) ногу изломио који у школи бог зна до ког времена на своје место доћи не може“. Марковић је због тога морао ићи из Јагодине; отишао је у Параћин. У истом месецу отишао је и Цветковић; за њега нисам нашао узрок, који га је натерао да тако брзо напусти своје место. Тако је дакле школа сада била остала само са Ваљевцем. Ово је стање могло трајати нешто више од месец дана (новембар).

Одмах после одласка Марковићева Радовановић је на његово место поставио за средњег учитеља Дилитрија Поповића, писара јагодин. примирит. суда, али се овај тога звања, није могао примити „по томе што много рачуни обштински упућени су а особито сада чесменски учињеног ово лето и друго што таково способно лице за писара у вароши овој нема“, вели примирит. суд 98. нов. ~ 660. у акту своме начелству. Из списка прихода и расхода општине јагодинске од Митрова 1847. до Митрова, 1847. види се, да је за првих 12 дана декембра примио плату учитељ Јоваз „Киватновић, а даље Александар Поповић „второг разреда, учитељ“. По томе је Ј. Живановић, онај учитељ жупањевачки из 1888., био само привремено на томе положају (онако исто као и 1838. год.) док попечитељетво није послало Поповића за учитеља у средњој школи. У уговору закљученом између њега и општине он је добио плату од 2400 гр. чарш. годишње. Олично овоме било је и са млађом школом. Цветковић је примио плату до 12. нов.; до краја тога месеца та је класа остала без учитеља. Ва то време општина је тражила од П. Радовановића, да јој пошље учитеља и кад га овај није могао наћи, онда општина или можда и сам длректор, да деца не би беспосличила, одреди ђака Димиарија Поповића, не писара општинског, да врши учитељску