Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД - _- 159

лица, бич, ђуле, јер су нејасне, туђе, део целине, непознате или има бољих. Но слике су добро израђене. Косановић је дао вредност гласу а не речи, и то је добро, јер је буквар средство, а није учитељ као буквар за самоуке.

Познавање. гласова ц слова. Најпре се морају знати слова па, се може читати. За читање је неопходно нужно правилно изговарање гласова, нарочито сугласника. Некад су ђаци са штице учили слова. Данас се анализом и синтезом упознају с гласовима, слоговима и речима, а ово је нужно највише ради писања, јер се тада реч мора анализирати, док је у читању синтеза. Данас се на ове поступке утроши скоро два месеца уз разговор и припрему за писање, па кад се са слушања пређе на гледање по“ нављају се-исте тешкоће као и при усменом поступку. „Време је новац“, а ми га бацамо.

Децу треба припремати за школске послове посматрањем предмета и слика и разговором о оном ближем и познатијем. Ми одмах почнемо апстрактним речима, реченицама, слоговима 7, ј. упутимо се чулом слуха а нз вида. Ма колико изгледало то просто и лако нама, деци је непојамна сам реч реч, и грдних мука виде док свикну подражавати учитељу делећи речи на састојке. Она то науче као што науче „Оче наш“ или што певају црквену песму али само то не разумевају, а не разумевају зато што им се не представља очигледно, не виде него слушају. Реч је дефиниција. и разлажемо ли је поступамо дедуктивно, док слажући гласове у реч поступамо индуктивно и долазимо до целине, дефиниције, тто је лакше за малу децу.

Чини ми се да индуктивно треба поступатиао гласовима спремати предавања као и о јединкама историје, је:таственице или земљописа. Познате гласове слагати у слогове и речи, па ове у реченице. Ово би се могло одмах и писмено 7. ј. читајући. Слово је очигледни предмет виђењу, те се дете одмах служи оком и чита слике гласова као и слике предмета.

О гласу лако је дати појам- Он се чује. Извор гласовима је у природи. Основни људски глас је а, који постаје треперевњем гласних жица. Остали гласови постају ударом гласа о усне делове (зубе, непца, језик и др.) а постали су у говорним органима јасни подражавањем природним гласовима и вежбањем, у чему је говорни механизам усавршен толико, да се гласови врло брзо смењују, те је постао говор. Гласови су изражени осећаји н. пр. глас а казује задовољство, е — жељу и радозналост, и — усхи-