Učitelj

ПРЕД НОВОМ СсЛОБОДНОМ ШКОЛОМ 157

То осећање притиска, осећање дубоке увреде због малог човека достиже свој врхунац, када, журећи се поред тих зидова у сјају веселога дана, погледавши у прашњаве прозоре, угледамо, како оборене главе, пред трибуналом школске инквизиције, стоји уздрхтана млада жртва,' коју ће сад подврћи најсуровијем, рафинираном душевном мучењу, — и страх испитских дана, који смо некад си ми преживели, стеже нам срце, и хоће нам се да безобзирце побегнемо од тих зидова, некуд онамо, где свет још волиш децу, где људи не би могли допустити таако исмевање са младом душом им са здравим људским смислом.

Нека је тако, нека је све то још тако, али данас ипак у те мемљиве зидове громко куца живот; нове мисли продиру кроз пукотине те мртве куће педагогике, струје ослобођавајућих идеја све јаче и јаче наваљују на њене зидове, подривају њене иструнуле темеље, и близу је већ време, када ће се за навек стропоштати чипчијска („кметовека“, „крепосна“) установа школског приморавања, када ће на место старе, умртвљене школе понићи нова, сасвим друга, која ће можда добити и сасвим друго име, да ишчезне и сама стара реч школа, према којој су детету од мале малоће улевали страх, плашећи га, као неком вештицом, речима : А, чекај! даћу ја тебе у школу. Тамо ће тебе већ...“ итд.

Нова школа ће бити место за слободан рад, за слободно општење између деце и оних, који хоће да помогну деци у задовољавању њихових слободних питања, у задовољавању њихове жудње са знањем и стварањем.

У новој школи неће бити места никаквом приморавању, никаквом навиљу над дечијом душом, па макар за шта да се она врше. Тамо ће у основу свега бити ста-

1 Писац овде мисли на годишње, течајне и разредне испите у средњим школама. — Шрев.